[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Univerzitetu, za tebe sam krv lila,

zube sam ratu davala,

nokte proždirala zbog kolerične naravi

urođene.

 

Kosu sam kosila i na frizerskom podu ostavljala

kako bi vam ljepša bila.

Dušu sam svakim škljocem aparata

pomalo gubila.

 

Žarko sunce mi je slojeve kože

odlijepilo, a ekran mi je oči

oslijepio.

Krajnici su završili na otpadu neke bolnice

na kraju grada.

 

Nisam padala u depresiju,

ali sam padala

s bicikla

s drveta i

s poda.

 

Srce sam, klasično,

Njemu, NJEMU i njemu

poklanjala.

 

Sve u svemu davala sam i davila,

nisam se udavala.

A što ste vi meni, mili moji,

Osim praznine podarili?

Autor Pave

Ova objava ima 1 komentar

  1. ostro, ljuto al sigurna sam da koliko se daje tliko se i dobije ..i ako ne dobijemo ono sto zelimo, dobijemo ono sto trebamo 🙂

    sviđa mi se pjesma iako je puna gorcine

Odgovori

Subscribe without commenting