[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Imenom tvojim budim svoja jutra,
u maglama čuvam
nekoliko otkucaja za tebe,
ovog srca što se umiva rosom.
Kad budeš tu,
kad me dotakneš kosom,
i rukom svojom mekom
kao oblak pun jeseni,
znat ću zagrlit
tvoj korak zaneseni,
miris tvoje puti.
Istopit će sunce,
ovaj križ ledeni, zamrznuti,
magle će se uvući u rijeke.
Ukrast će blizina
sve tvoje poglede daleke,
nasukat će se čežnja na grudi.
Šapnut ću ti tada;
molim te,
danas samo moja, budi…

Autor Pippo1906

Odgovori

Subscribe without commenting