Dan kad sam umrla

Nebo je bilo narandzasto
tog dana kad sam umrla.
Bez suza,
bez osmeha,
u malim cipelama
sto mirisu na jorgovan.

Prozor je bio otvoren
tog dana kad sam umrla.
Ulice puste,
pune gomile
koja nikud ne zuri.

Violine su jecale
tog dana kad sam umrla.
Pesme ludaka i ocajnika,
kurvi i bednika,
nevino su utihnule.

Vetar je imao opor ukus
tog dana kad sam umrla.
Misli su letele nemocno
kao leptiri uhvaceni u mrezu,
kad se koprcaju i mole.

Silno i uzaludno sam volela zivot
tog dana kad sam umrla.

3 Responses to “Dan kad sam umrla”

1. Vedran Rutnik kaže:

   srpanj 24, 2010 u 5:18 poslijepodne

   Ljepota što poziva na tišinu.

   Odgovori
2. sansan kaže:

   siječanj 29, 2011 u 1:06 poslijepodne

   prelijepo

   Odgovori
3. sedam kaže:

   travanj 14, 2011 u 1:20 prijepodne

   jako lijepa pjesma, pozzzzz :)))

   Odgovori