[Ukupno:2    Prosječno:5/5]

Daj mi maramicu u kojoj skrivaš ono što te boli,
Daj mi da je bacim niz vetar
Da se uzdasi naših patnji rašire na ovoj šarenoj obali.
Da se goblen naš sašiven od suza prostre kroz ovaj atar,
Daj mi da se prostrem do tvog bola.

Daj mi taj zagrobni venac koji polažeš kao sećanje na mene,
Daj mi da od njega napravim dar,
Da se svi gresi razreše kao ujutru sene,
Da se usred poplave tla opet rodi žar.
Daj mi da se rešim tvog sećanja na mene.

Daj mi to sidro škripi moje tlo.
Daj mi da ga bacim u tuđe more
Da se razreši više ovo duboko zlo.
Da se spokojno na vreme dočekaju zore,
Daj mi da se unutar mene useliš na sigurno tlo.

Posted by Nikola Radivojević

Rođen sam 8. marta 1993. u Leskovcu, u Srbiji. Završio sam srednju školu "Gimnaziju", prirodno-matematički smer. Biću škrt opisujući sebe nadajući se da ćete čitanjem osetiti život mojih pesama.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting