[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Da li je stvarno moguće,
Da stvarno živim u ovom ludilu,
U ovom ludom pesništvu,
U trenutku, dragoceni dar.

Sve je ovo samo san,
Probudiću se iz ovog mrtav, znam.
Ali ni tome, nikada neće doći kraj,
Oni šta me odozgo diraju u miran dan.

Naposletku, ostaću sasvim sam,
Pomalo tužan ili sasvim radostan,
Završiće se ova teška svađa,
Između mene i mojih lađa.

Jer…

Ja ne želim više biti ismejavan,
Ja ne želim da se smejem drugome,
Ja samo želim da se smejem.

Kada će doći i taj dan?
Lažnom sjaju i lažni kraj,
Jer sve što mogu da vam kažem,
Izgubi se ko u mraku, crni pas.

Ali komarci i dalje leti ujedaju,
Sunce kod nas danju sija,
A mesec ga verno prati.

Kada će doći toj propasti kraj?
Dal u januaru, u maju mesecu, septembru.
Hoću već jednom da poverujem u svoj vlastiti sjaj.

Autor Igi

Ova objava ima 3 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting