[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Čuo je mladić jednom
da mačke love
bolje od crnih pasa,
bolje od velikih medveda, čak bolje
od opasnih zmija
što noćnim nebom šušte.
Čuo je mladić jednom
da mačke love.

*

Čeljusti svoje kezi pas
pred žrtvom.
Dlake njegove mirišu
na ustajali loj, ulepljene.
Buve se sakupljaju pod njegovom kožom
i polako sišu
njegovu toplu krv
iz gladne vilice.

Plen svoj zgrabio je pas
smotano, neobazrivo.
Gu, gu!
Perje ubijene životinje
razletelo se po dvorištu
koje je pseća kuća smrti
obeležila smrdljivom mokraćom.
Ulepilo se perje u loj
iscureo iz kože smrdljivog psa
na zarđalu ogradu senovitog logora.

Čeljusti svoje pas kezi veselo
ka preplašenoj, nežnoj, mirišljavoj žrtvi.

*

Brundavi, teški medved
obrušen je na žrtvu svoje gladi.
Telo ogromnog, crnog medveda
sa belim pegama oko očiju i njuške
zaklanja mesec.
Sjajan je bio mesec
koji su žrtvine oči do tog spasonosnog trena
sanjivo gledale.
Nadneo se medved nad životinju
bacajući na nju
lepljivi, paučinasti ogrtač
izvesne smrti.

Životinja je zahvalno nestala zauvek.
A kada se medved sklonio
ostalo je belo perje.

*

Zmija je polako silazila
sa visokog, moćnog prašumskog drveta.
Šušteći kroz lišće
nije razmišljala o napadu,
samo o lepoti
svoje nežne, mirišljave žrtve.
Divni odsjaj prelivao se
u zmijinim zaljubljenim očima
stapajući se sa kreštavim zvucima
šuštanja lišća i zrikavaca u noći.

Sutradan, zmija je varila svoju žrtvu.

*

Mladić nije zamišljao
lepše ubistvo
od onog što ga zmija upriliči
svojoj blještavoj žrtvi,
ptici zauvek uvučenoj
u rastegljivi i mračni želudačni zatvor
pun samlevenih kostiju
druge dece.
Tragao je mladić za mačkom ljudožderkom
što svirepo proždire
svoj kreštavi plen
koji u vidu belog perja
ostavlja svoj trag
koje će tek sitne vaši pojesti.

Čekao je mladić tu mačku dugo,
spreman da se suoči sa njenim smrtonosnim kandžama i žutim očima
što ubijaju bele žrtve.
Najednom, primeti
belu pticu
sakrivenu u grmu
krv crvene ribizle.
Ptica jede otrovna semena njena
i guče.
Gu, gu, rekla bi,
te pogledala u njega,
pa u sunce.
Gu, gu, rekla bi ptica.
Oko nje je tada iskrslo
još belih ptica
i još mnogo sjajnih gugutanja
zasenilo je sjaj zvezde
što se kroz otrovne ribizle promalja.

Tada je mladić pomislio na mačku.
Silan strah od njenog napada
na ova nežna stvorenja
curi u vidu znoja
iz njegovog belog tela.
Gu, gu, rekle bi ptice na to.

Sad je već siguran mladić
da će mačka doći.
Ne, nije bilo greške
u hladnom strahu njegovog znoja.
Gu, gu, rekle bi na to grlice.
Njihovo vreme teče,
pomisli mladić.
Uze najbližu pticu u ruke
i potrča u suprotnom smeru.
Gu, gu.

Uplašena grlica zgrčila se snažno
zagrebavši belu kožu
naivnog mladića.
Trči, mladiću, trči
daleko od mačaka,
gugutala je ptica.

Crvena ribizna ispade iz njenog malog kljuna
u mladićevu poderanu šaku.
Dejstvo opojnog otrova
oseti mladić svojim udovima.
Trči, vikao je sebi,
trči daleko od mačke. Gu, gu!
Malaksali mladić pada
ne ispuštajući grlicu iz ruku.

Mutna slika sve je bleđa
pred mladićevim očima.
Ugleda tada mladić
kroz svoje žute oči
kako zgrčena grlica izleće iz njegovog dlakavog stiska
umrljanog krvlju crvene ribizle.

*

Čuo je mladić jednom
da mačke love
bolje od crnih pasa,
bolje od velikih medveda, čak bolje
od opasnih zmija
što noćnim nebom šušte.
Čuo je mladić jednom
da mačke love,
ali da i najbolje mačke
ponekad pojedu gugutke
pune crvene krvi šumske ribizle.

 

This article has 2 comments

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting