[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Pretplatnik mobilni

trenutno robuje

suzama obilnim

i čita knjige,

On je uvrnuti kliše,

i ne zovite ga

– Nikada više!

Ne zovi me, patniče,

hladna zveri,

sa druge strane žice,

ne zovi me crna slušalice,

ni robotu današnjice,

ama baš

-Nikada više!

Ne zovite tužni,

ni poveseli,

ima hladne pive,

zbariću sam viršle,

ne zovite me, varalice,

ama baš

-Nikada više!

Ne zovite me roboti,

ni ljudi,

već mi dođite,

poput životinje,

Iskam vas zovom,

našeg čopora,

urlikom onih

lepih sećanja!

Samo mi dođi,

ne plaši se tmine,

kandžama ćemo

iseći sve brige,

zagrliću tugu,

isplakaću sreću,

što se naše oči,

ponovo susreću!

Posted by NDSaVa

Imam 22 godine. Rođen sam u Šapcu, a odrastao u jednom malom selu koje se zove Mrđenovac,a nalazi se između Šapca i Beograda, na 15km od Šapca! Išao sam u Šabačku gimnaziju, i upisao sam književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Studirao sam 2 godine i napustio sam fakultet, jer sam na mnogim ispitima pao, pod izgovorom mnogih profesora da sam "škrt" na rečima i da se od budućeg intelektualca očekuje da bude rečitiji. Svoju prvu pesmu sam napisao u drugom razredu gimnazije, i do sada pisao sam drame, pripovetke,pesme, besede, pa čak i jedan roman. Međutim, ništa nisam objavljivao iz dva razloga: prvi-nisam dovoljno "rečit", a drugi-ja sam "lenja buba"! I eto, to bi bilo sve o meni...

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting