[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Dok u ruci držim kamen,
Shvatam da sam njemu sličan.
Spolja i ne tol’ko stamen,
Al’ u srži nepomičan.

Ma kol’ko da vreme tišti,
Kiše tope, vetri lome,
Ja ći uvek biti isti
Duboko u duhu svome. 

Ova objava ima 4 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting