[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Ciganka je svakog jutra svoje telo od noći prala.
Prala u obližnjoj reci, ali svoju muku nije sprala
Jer ju je ista muka navečer opet sebi zvala.
Duši njenoj je ove grozne misli nemilosrdno prikovala:
,, Prodavaj se, plači, to me ne može dotaći.
Prodajom svoga tela i svoje duše želiš detetu pomoći,
Ali nije lako od tolikih grehova se oprati.
Tvojim grehovima se detetove rane ne daju zaceliti”.
Izjutra joj suze peku krvave oči, suze očajnice.
Dok se njen lik u bistroj reci davi, iznova i iznova,
Njeno dete iza najbližeg drveta svojim suzama viri,
A njegov odraz u reci svoju majku spašava, iznova i iznova,
Ali ona to spasenje nikako srcem ne može da sagleda.
Sa tugom, bez srca vraća se svome jutru, svojoj noći, svojoj muci.
Ciganka je svakog jutra svoje telo od noći prala,
U obližnjoj je reci sebe svake večeri davila,
Ali ju je njeno dete svakog jutra od nje same spašavalo,
Šansu za novi život joj je uporno davalo.
Majka grešku nije ispravila jer se u reci udavila.
Dete bolešću zarobljeno, pogibijom majke je se oslobodilo.
Sada zdravo dete luta svetom, ali kada dodje ispred bistre reke,
Reka mu šapuće da od bolesti beži, ali majke da se seti.
Dete sa rekom niz lice i sa majkom u srcu broji korake,
Koliko ih ima od bolesti do zdravlja; od života do smrti.
Ciganka je svakog jutra svoje telo od noći prala,
Prala u obližnjoj reci svoju muku pa je sa sobom tu utopila.

Posted by Nikola Radivojević

Rođen sam 8. marta 1993. u Leskovcu, u Srbiji. Završio sam srednju školu "Gimnaziju", prirodno-matematički smer. Biću škrt opisujući sebe nadajući se da ćete čitanjem osetiti život mojih pesama.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting