[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Neko će ti možda reći

Da se čežnja navija ključem daljine…

Ne slušaj ga,

To mišljenje pripada Površnima…

Pravi umetnici čežnje ne razmišljaju

 koliko je daleko,

već koliko je blizu,

pa se taj njihov osećaj,

kao umetničko delo,

ne može smestiti u ramove kilometara

ili metara,

već su jedine priznate merne jedinice:

širina dodira,

jačina šapata

i dužina treptaja…

Ne znam da li je, biti alhemičar,

blagoslov ili prokletstvo,

pa odgonetnuti tajnu formule kojom se,

mešajući u istom loncu ljubavi

i strah i samoću,

nežnost i pogled,

dodir i miris,

tajnu i želju,

dobije puna vrećica čežnje,

koju nosiš u grudima kao amajliju,

a veruješ da je srce…

Čeznuti za tobom,

Meri se savladavanjem znanja o lebdenju,

Pa se stalno mučim sa ravnotežom na mom oblaku,

Kad se,

Bez najave,

Sa sedmog neba spusti na niži sprat…

Ali,

Ne može da me prevari…

Kolika god da mi je neravnoteža u glavi,

Čvrst oslonac je u srcu,

Pa kad mi misao strepi od pada,

Ono mi šapne da je Zemlja vekovima daleko….

Posted by VilaDobrila

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting