[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Često, baš često šaptači misli glasniji su noću.. Ne daju mi zaspati, spokojno usnuti.. Sećaju me na ono što želim i još uvek zaboravljam sa mukom i protiv sebe.. Jesu li pomisli ili misli?! Nijedne nisu zle, ali me jedne vraćaju tamo gde mi nije bilo lepo, gde sam bila sama i tužna.. Čime je onda on moje srce zadužio?! Dan je tako glasan, i ne mogu mu misli ali potkradu se noću, okupane mesečevim sjajem, zavuku se pod kožu.. “Ne vraćam se tamo gde mi nije bilo lepo!” Misli zaneme no opet pronađu način da me razoružaju. To vas može učiniti slabim, iskusenja su teška! Kada je emotivno biće usamljeno spremno je da sebi stavi povez, misleći da to je trenutna laž koja će zadovoljiti gladne misli no to obično biva još jedna od grešaka u nizu!

Autor U zemlji papira

Kada vam ispune prazninu nečim lepim više ništa neće biti isto..

Odgovori

Subscribe without commenting