BOG VIDI SVE
Kad god prodjem pored kuće tvoje,
Srce me boli moje,
Osetim bol u duši,
Sve me to samo guši…
Zar je moguće da si lagala,
Moje telo si rasparala,
Neverujem u ovo sada,
Da mi se život raspada !
Iskoristila si dobrotu moju,
Vrag je zaposeo dušu tvoju,
Znam da nisi to ti,
To su samo “ostaci”tvoji !
Snova više nemam,
Postao sam suza reka,
Život je postao zmija,
Koji me otruje i kida !
Da te bar mogu poljubiti,
Ili da se mogu ubiti,
Uspomene ne mogu preboleti,
Nisam te trebo tolko voleti…
Ne želim ti nikakvo zlo,
Želim da mi pobegneš iz srca,
Ja te ne mogu isterati,
Nemogu te prestat voleti !
Ali Bože,
Zar sam moro to doživit,
Nemoj me za sve krivit,
Nikad više neću voleti,
Nikad se neću otrezniti !
U malenom gradu,
Što raste kraj reke,
Upoznale se dve osobe retke,
Zbogom nesudjeni svete,
“Andy” osušeni moj cvete !!
“Uspomene ne mogu preboleti,
Nisam te trebo tolko voleti”
…stvarno divno,nađem se u svakom stihu…pozdrav ostavljam
Hvala ti puno…drago mi je da si se nasla u njoj :)
Lijepa pjesma, tužna i bolna..
Hvala puno!
Hvala vam na lepim komentarima…
Tuga i bol su proizvod ove pesme… :)