[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

A reci mi, taj tvoj bog

Komu se on klanja,

Komu on želi da se klanjaš,

Da li njemu srce slamaš, kada slamaš,

Ima li molitvi, koliko ima grijeha,

Koliko često viđaš njega ?

 

Hiljade pitanja labde nad nama,

Ne zavaravaj se istinama…

Dok tražiš prave riječi

Da objasniš svojoj savijesti,

Pitaj je šta je svetinja,

Nije li ona pomalo iskrenija?

 

Nije li srce ono koga moliš

Da voliš, kad voliš,

Da poklanjaš, ne brojiš?

Ono te vodi da rukama svojim krojiš.

 

Je li dodir njen vreli

Zato što boga želi

Ili tebe

Da uživaš u njoj ili vjeri ?

 

Posted by asilika

"Počinjem ovu svoju priču, nizašto, bez koristi za sebe i druge, iz potrebe koja je jača od koristi i razuma, da ostane zapis moj o meni, zapisana muka razgovora sa sobom, s dalekom nadom da će se naći neko rješenje kad bude račun sveden, ako bude, kad ostavim trag mastila na ovoj hartiji što čeka izazov. Ne znam šta će biti zabilježeno, ali će u kukama slova ostati nešto od onoga što je bivalo u meni, pa se više neće gubiti u kovitlacima magle, kao da nije ni bilo, ili da ne znam šta je bilo." Meša Selimović

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting