[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Dva se brega stvaralačkom šakom do neba uzdigla,
Na tom se podneblju po prvi put upoznala.
Od iste majke nebeske kaljeni, očinskom šakom izvajani,
Iskonsko blago jedno drugom dato,
Talasima dubine i visine spojili zemlju s nebom,
Na dasci života stali ispod koje radost plovi.
,, Moja snago, moje levo oko, tvoje sam desno”,
Orah stari i tamni šapuće mladom kestenu.
Sada znaš, brate da imaš mene na visini ovoj,
Jedna duša u dva različita brega,
Nije zemlja, nije nebo moje bogatstvo
Već ti moj brate tek spoznani.
Loviće moju dušu, sestro, svuda, i na nebeskom dvorcu ovde,
Zuriće u pećinu na kamenitom bregu,
Pitaće za čim je tako duša otresito žudela.
Dva se brega stvaralačkom šakom do neba uzdigla,
Pitaju ih za čime je duša tako otresito žudela,
Ali duša na nebeskom dvorcu reče za životom
I gromoglasno odzvoni dva puta.

***

Duša bila rođena, duša bila slomljena,
Rađanjem blizanaca postala preporođena.
Zazvonilo nebo u prahu skrhane zemlje,
Rascvetala se tikva usred gustog granja,
Brat vodi brata, ili u smrt ili u život?
Brate moj, gde me vodi tvoja glava?
Zar je u tom gustom granju moja želja zaspala?
Unutar mlade, nezrele tikve zarobljena?
Razbij tikvu, brate i videćeš bezbroj izdanaka želja,
U jednoj glavi ceo svet živi,
U toj glavi je duša svetu stvarana.

Posted by Nikola Radivojević

Rođen sam 8. marta 1993. u Leskovcu, u Srbiji. Završio sam srednju školu "Gimnaziju", prirodno-matematički smer. Biću škrt opisujući sebe nadajući se da ćete čitanjem osetiti život mojih pesama.

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting