[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Prosuto biserje,

niz obraze,

i na usnama,

muk.

To kiše jesenje,

dolaze,

i jagnje postade,

vuk.

 

Podno kapaka,

tama,

neprospavane noći,

trag.

Nešto se koti,

u nama,

sprema se preći,

prag.

 

Na pleća,

pritislo virjeme,

nemam mu što,

reći.

Svakome svoje,

breme,

ta svoj je teret,

veći.

 

Prosuto biserje,

pada,

odlazi u nepovrat.

Može li umrijeti,

nada,

za biser, rukom dat.

07.09.2006.  Autor, Said Šteta

Autor Said Šteta

Poezija i ja drugujemo još od onih srednjoškolskih dana kada se ljubav iskazivala u stihovima, nekad samo na komadiću papira i tu ostajala kao izgubljeno blago. Zatim uz odrastanje, kako bi predstavio sebe, sve do ovih godina kada mi dođe kao dobar drug da godine lakše nosim…Dijalog sa dušom nepresušna je priča!

Odgovori

Subscribe without commenting