[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Osećaj davne zaljubljenosti, prve simpatije – ona sila sto tiho tutnji iz
dubine
Stara slava žute svetlosti
Naizgled zaboravljene godine slika i misli okupljene oko mog
nerazdvojnog i nedvosmislenog postojanja
Ponekad popričamo.. čini se kroz maglu, ali opet
svake reči, svake pauze se sećam
Secam se tvoje blizine i očiju sto dah mi kradu
Tvoja ramena, ponekad na tren podignuta ja sam video krišom..
Kao iz čarobnog sna prizor, mom je srcu to anestezija preko potrebna
I onda kad kažem ti nesto normalno, sigurno,
Kad rečima mojim kraj se nazire
Kad pauzu naslućujem
Ja maštam
A šta.. ako ti ja, tiho šapnem sad.. moje reči koje nikad nisi ti, ljubavi,
čula pre
koje te razeže i uzmu za sebe
One reči, slatke poput letnje kiše
te reči koje očekujes ti moj galebe
Ako delić svojih misli pretopim u zvuk i dozvolim
Da kroz procep sitan cujes srce moje
I tvoju sliku odmah pored vidiš
Ako te obučem u prolece duha mog,
Dam ti zlato i dragulje svih svojih misli,
Kad od tebe kraljicu nebeskog carstva načinim
I iskrojim ti šarenu sudbinu uz moju..
Da li ćes razumeti, a ne mrzeti me?
Plašim se.. da latice tvoje nežne ne posečem  ja, pažnjom svojom,
Toliko te želim..
Zamišljam ponekad, tvoj dlan, prste snežne..
rukom posezeš ka meni i u grudi prodireš moje
Bez rane, bez modrice, stežeš.. boli kao da umirem.. i onda
Oslobadjas me.. milošću naučen sad znam, da to sto stežes tvoje je zauvek
Dok bol polako bledi, povetarac ponovo rođen dodirom kože tvoje
rane mi miluje,
I opet.. na tren sreću osetim
Plutam kao odlomljena grancica
bez ikakve moci ni želje.. da se oduprem matici
Tada je zelena bujica nosila sante mog leda kud joj je volja
Sećam se toga sa blago umornim osmehom koji moze da oseti i
shvati samo onaj koji je gledao kako se radja prva ljubav
I ćutim
Ali ti ne razumeš moje ćutanje, i ne znaš moju istinu bolnu
Gde god pogledam ti stojiš
Kao da letiš
Oblake bele vidim.. i opet, ti si u njima,
nestalna, promenljiva.. a večna
U pesmi vrabca kroz prozor moj vidjenog
U gladnom plamenu, ljubomornom čuvaru moje misli.. o tebi
U svakoj ženi spoljasnjeg sveta.. ja vidim
samo tebe..
Lik tvoj u licima njihovim pronalazim.. prepoznajem
A one, samo pričaju, uzimaju, vraćaju,
Tek jednostavne stvari u medjuvremenu života mog
Dok ponovo ne osetim te
Prokleto sam paralisan, vezan tobom..
Kao da drhtim u sebi, teško dišem
Ne razumeš, ja bih, da mogu, dao sve od sebe..
Zar ne vidis da ja.. ne mogu..
da pobegnem..
od tebe

Autor Maksi

Nema lakih odgovora o meni, ni ovde, ni u realnosti :) Volim caj od nane ^_^

Ova objava ima 2 komentara

Odgovori

Subscribe without commenting