[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Moj zivot vise nije moj, ti upravljas njime,
iako priznajem, ne ponosim se time.
Predala sam ti kljuceve bez imalo razmisljanja,
samo sam njega sakrila usled prebrzog promsljanja.
Taj delic sa tobom nisam podelila jer bi ga isekao sa mog tela,
a ja bez njega ne bih prezivela, on je pokretac mojih dela.
Lakse mi je samo da disem dok mi ti pravac pokazujes,
mogu ti govoriti i da te volim, ako se tako sebi lakse dokazujes.
U srce da zaviris ne mozes, ne znas sta tamo krijem,
dok se ponosis sto sam kulturna, ja samo zbog njega ne pijem.
Plasim se da bih ti tako priznala sve,
ti spavas pored mene, a on ulepsava moje sne.
Pored tebe se budim, na njega mislim kad otvaram oci,
taj osmeh koji vidis, ne, nije zbog tebe, ti nemas te moci.
Istetovirana slova u haljini bajke koju princeza nosi,
to nisu moji inicijali iako poklapanje takve zakljucke donosi.
To smo on i ja, nasa prica koja u meni zivi,
to je moja neostvarena bajka, izgubljena, za to smo oboje krivi.
Bolje da ne znas zasto ponekad besmisleno bez razloga nestanem,
ne bi mogao da me smiris zagrljajem, u tim momentima da placem ne mogu da prestanem.
To sto ti osecas prema meni, ja sam za njega cuvala,
ali je kobna sudbina te lepe trenutke za tren oduvala.
Zato uzivaj dok mozes, mozda ni ovo nece da traje,
nikada ne znas sta sutra donosi, mnogo ti uzima a jako malo daje.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting