[Ukupno:0    Prosječno:0/5]
Vrijeme je stalo, kazaljka kao da više  ne miče,
sve je nekako prazno,kruže  obične  priče.
Iscijeđeni um troši  se sve više,
u dubini duha umorno diše.

I rosa jutrom više  ne rosi, samo još  tuga
prkosno kliče,uporno čuva  svog starog druga.
Putnik bez  puta  ili  vuk što drumom luta,
luta, luta, i moja duša bez svog puta.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Autor marko

Ova objava ima 8 komentara

  1. eh…um ko limun iscijedjen,a dusa bez puta luta:) vele sad naucnici vrli da se mozdane celije regenerisati mogu,samo im vremena treba.. pa tako,dok dusa bude lutala i limun ce se sokom napuniti opet:))

Odgovori

Subscribe without commenting