[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

Povrsno te izucavam, kockice slazem polako,
od poznatih meni osobina tvoj lik kreiram lako.
Tematski si osmisljen, u sarenom prostoru tajne,
ostaces tamo dok ne dokucim kako si dobio te oke sjajne.
U zavodljivom satenu cu doci do probojnih vrata,
u liku andjela zaustaviti vreme tvog sata.
Prislonicu skoljke uz tvoje bele grudi,
zvuk koji dolazi srce mi iz sna budi.
Moj si djavolak sto se sunja iza ugla,
skinula sam ljagu sa tebe, svrgla vesto s rugla.
Dacu ti novi kostim, da prosetas sa mnom pod ruku,
neka svi zavidno gledaju, svoj prljav ves za sobom neka vuku.
Ja nisam najbolja, ti si daleko gori,
jedno smo drugom bas po volji.
Neka nas mrze, samo neka nas se klone,
ne pise se dobro onom ko proba da nas izbaci iz sigurne zone.
Popustljiva nisam, zaboravna jos manje,
tebe neka ne diraju, ne odgovaram za njihovo stanje.
Moja si pustolovina, po preporuci sam te birala,
nakon tebe drugog nikada ne bih dirala.
Promenila sam te za okolinu, cisto da budes miran kada me nema,
ali u nasoj kuci ces skinuti masku, gluma je vecno zabranjena tema.

Posted by UnaZikova

Odgovori

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting