Balada o dželatu

[Ukupno:0    Prosječno:0/5]

1.

Nisam ja onaj što ubija

Niti si ti onaj koji mre

To samo ponoć kazaljke savija

Da večno jutro donese što pre

 

Suze – uzalud – lije tvoja stara majka

Kletve kojima me proklinje i kune

Lepršavo zvuče kao kakva bajka

– Moja neprolazna ponoć, tvoje lice Lune…

 

Znam! sve što je mlado plaši se smrti

Tog varljivog kraja, te zore crvene

Samo hrabro! ne otimaj se; ne vrišti

Smrt je prirode gluvoneme

 

Ono što te je stavilo u moje ruke

Da te oslobodim greha svakog

Da te oslobodim i svake muke

Nije od ovog sveta ništavnog

 

Prokletstvo neka trpe svedoci, porota i sudija

Onaj što te na zločin navede

Oni što te rodiše – a ne ja

Ne odgovara skretničar za neminovne vozove

 

2.

Nisam ja onaj što ubija

Niti si ti onaj koji mre

Večnost niti broji, niti nabraja

Razloge, niti određuje mere

 

Tvoj usud neljudskih je ruku delo

Ne kaj se! jer se i ja ne kajem

Ne njiše se omča uzalud kao klatno

Tvorac vešala nisam – Ja te samo dočekujem

 

Život sriče stihove, a smrt rime

Ja sam samo pero što škripi po papiru

Nije jedan pesnik pisac beskonačne himne

Tako i Lučonošu pogrešno uobličiše po Satiru

 

Znaj! časovničar ne odgovara za Vreme

Upašće i on u te neumorne virove

Prenu će i njega kazaljka na satu

Desno postaće levo; levo postaće desno

Rasplesano klatno pokazaće i njemu

Da nije ni on onaj koji mre

Leave a Comment

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Subscribe without commenting