Sonet II

   Veliki val preplavio je svet Trebalo je naći bolje mesto. ,,Novi život” započinjao je let tražio svoj nebeski prestol.   Na obalu galaktičkog Rta sleteo je sjajni svemirski brod u kutku svemira rubu rajskog vrta počeo ja da cveta ljudski rod   Pun vere, pomolio se njemu Da mu sila pokaže daljni put Odmah zatim, bio je u problemu Ćutljivi On je opet postao ljut.   Ta noć je videla svetlost žarku Čovek reče ,,ne!” zemaljskom mraku!

O, ti, vrli novi svete!

Zapitaj se kad voda počne da gori dim da teče a vatra da lebdi   zapitaj se kad noć počne da sija a dan da se gasi   zapitaj se kad ptice počnu da gnjure a ribe da lete   zapitaj se o, ti, moćni, novi svete kad deca počnu da izlaze iz paštete – koliko si zapravo sebi načinio štete!

Sonet I

  Svakim dahom, polako tonem kroz klobuke mekane trave Svakim korakom, pokušavam da prizovem duhove stare nasmejane dane. I svaki je bol kao ožiljak duboki što se u okeanu misli ponovo stvara kao santa leda i kamen široki oko vrata steže, marama stara Leto je prošlo,zime će uvek biti Hladnoća svoje tajne čuva Da li će čovek sa čovekom piti? Ili će i njega košava da oduva? Sledeće misli moju glavu muče Da li ću biti na istom mestu, gde bejah i juče?

Sonet V

Sonet V   Čitam pisma, prve muze I sećam se te crne kose Lice koje miluju srećne suze, te slike vetrovi k meni nose Sećam se stare peći što je toplotom svojom dušu dala Svakim dahom je htela reći kako nas je ugrejala A vatra tinja, posle svega i dalje u sebi taj žar nosim I bol što si na kraju izabrala njega još uvek tražim načina da ti oprostim Ali možda, baš zbog toga, ja sam ispao kriv Uostalom nije važno da li sada živiš, ako si bar jednom…

Vatri

Vatri Prošli smo toliko toga samo da bi smo shvatili koliko malo znamo Osećamo početak, ujedno i ništavilo kraja sve one reči, zagrljaji, poljubci, orgazmi ništavni su u poređenju sa onim što smo mogli imati nekada. Smučili smo se jedno drugom. bili smo prljavi, znojavi ulepljeni istom štrokom ljudi su znali to zato su nas i izbegavali Koliko si se puta vraćala do mene plakala na ramenu želeći da se sve završi Možda ti je ta želja bila prejaka pošto, kao što vidiš Više i ne pišem o tebi više…

Večiti lutalica

Lutalica Toliko uzaludnih poljubaca a nema krivaca Ovakav kraj smo hteli i ti i ja dobro, ja malo više ali ne zbog sebe.. to je već druga priča Tebe čeka sunce, mene pusta noć i vozovi što jure beskrajem.. lutanje i pogledi ka zvezdama Ploviću nebom i grliti  mislima one uzburkane trenutke nedovoljno jake da ostanem kraj tebe , iako bih možda to i želeo I ništa od mene nisi ukrala, a trebalo je onako, da bar sad ne mogu da razmišljam o drugim ženama ostavljenim pokraj puta Jer, znaš,…

Ona

Ona želi da me vredja da mi kaže da sam skot. Umesto da prizna da me voli da me vrati u život. Ja joj kažem da je kurva što sa drugim likom šeta. Dok misli  da mi duva duž levog jajeta. Poruke stižu, telefon zveči. Ja joj kažem da noć je duga. Reci mu da ćeš kuci poći da vidiš starog druga. Već počinjes da se mrštiš jedva čekas taj čas. Ni sekund više da izdržiš da sa mnom padneš u trans. Mesec sija, zvezda prži neće još jutro doć.…

Srebrni put

U svetu gde nema ničega i jedan pokret je nagoveštaj stvaranja U mom svetu fantazija ti si kičma univerzuma Tvoja nedra drže nebeski svod tvoje oči su zvezde vodilje. Tvojom krvlju plovi moj nebeski brod kad beži od istine Podari mi vetar majko stvaranja koji će me odvesti na srebrniput do tvojih srca Želim da te osvojim, majko, ispočetka. Da mi budeš devojka, ćerka, zatim žena!

Prorok

Ne veruješ mi da sam prorok kad ti kažem da završićeš kao žena nekog paćenika Čistićeš mu postelju užeglu od alkohola Brijaćeš mu bradu ulepljenu od masnih čvaraka Ne veruješ mi da sam prorok kad ti kažem da život je jedna tužna priča pun crnila I jedino možeš biti srećan kad hodaš ulicom ne mareći za nesreće koje srećeš, sav krš i lom Ne veruješ mi da sam prorok kad ti kažem da život je jedna crna priča pun ludila. I nema pomoći jer mrtav je bog. Odavno je sve…

Rotacija

..Tako blizu a tako daleko, svaki pogled kao da je pogrešan. Gledam u mesec a vidim zemlju, čitav svet postaje izrotiran na pogrešnu stranu!   Umesto svetla ja udišem senku Za tvoju toplotu dobijam led I ono malo što imam u džepu Rasipam na stršljenov med   Svakim korakom ponovo stanem zagledam se u duboku noć Nemam leka da na rane kanem a moram na puteve nove poć’   Tako blizu, a tako daleko svaki put kao da je pogrešan Gledam u zemlju, a vidim mesec tako hladan, tako ravnodušan!…

Zbogom

Pusti vetar nosi prošlost u zaborav, baš kao što zaboravljam tebe ovako nevin i mlad huči vetar  dolinom senki, ovaj prokleti život, baš i nije neki Rominja kiša iz sivih oblaka, snegovi dolaze sa dalekih vrhova Na najvišoj planini gledam u mrak i stojim sasvim sam Šapuću ptice sjajnim očima od suza, njihova pesma veseli, a opet je tužna Kad me njihov crvkut više ne čini srećnim I svaki me miris proleća  na tebe podseti

Prokleto je vreme!

Ovo je pesma za sve ostavljene tragove za hladne dodire i usamljene poglede Ovo je pesma za ponovljene krugove za neiskrene zagrljaje i za sve laži izrečene Uvek se pitam da li će neko da me razume I uvek strahujem da ću ostati bez tebe Padam u tamu okružujem se samoćom ratujem sa sobom probadam se u srce I tako krvarim, čekam dane, mesece koji me na sve krevete podsete Setim se i one lipe i cvetne livade sećam se kako su mirisale žalfije i majske kamilice Ljubim te u…

Aurora Borealis(Polarna Svetlost)

Aurora borealis sam stojim u noći. Tama se obrušava na mene. Vreme kao da je stalo, vlada nema tišina. Moje obraze studeni vetar severa grize. Urličem kao ranjeni lav, ali krike niko ne čuje. Ja sam na vrhu sveta, samom kraju planete ! Prstima mogu da pocepam nebo i ukradem zvezde. Šta će mi takav dar kad u ovoj usamljenoj pustoši nemam kome da ih dam.. nek slobodno jezde. Hodam, lutam, tražim, ali sve je uzalud. Bio sam svuda, ovoj snežnoj dolini nema kraja! Čini mi se da je smrt…

Noćna razmišljanja

Sve je ponekad tako prazno, da ni tuga tvojih ociju ne moze da ispuni prazninu.. sve je ponekad tako mracno da ni iskra zenica u mraku ne moze da zasija.. sve je ponekad tako tiho, da ni kad vices ne mogu da ti cujem glas.. sve je tako prolazno da ni vreme sa tobom vise ne stoji u mestu kao nekada.. na pocetku sve je imalo smisla, znali smo zasto se mrznemo i ljubimo na hladnom vetru, dok je prskala letnja kisa, i dok su oblaci sivi bacali senke na…

Pro et contra

Pro et contra Dišem! Ne dišeš. Živ sam! Mrtav si. Slobodan sam! Nisi. Rob si. Vidim! Ne vidiš slepče što tumaraš u noći. Želim! Zaboravi na želje. Hoću! Nećeš.. Zaboravljam. Da. Teško mi je da shvatim. Razumem. Nestajem. Nestao si. Postao sam.. deo kolektiva.

SEDAM DANA APOKALIPSE

(Jednom sam se isto ovako osećao) sećam se trčim niz ulicu sa krvavim nožem u rukama iza mrak koji jede koraci odzvanjaju asfaltom urlik ranjene zveri koja pada na kolena sa osmehom na licu zadovoljno ležem u krevet krvavi jastuci krvavi nož na postelji smejem se, zadovoljno u šumi razbijena flaša umesto moje razbijene glave na grani okačena košulja umesto mog obešenog tela pajkani znaju moje ime ali me se plaše znaju da ću da dođem ponovo možda i na dan njihove smrti zato kažu jedan drugom: bolje ćuti smrt…

Plavičasta Nirvana

Hodam naopačke na ranjenu lobanju noge pomeram beskrajnim nebom Gledam ljude i njihove strahove polako sve staje duh se predaje Ovde je tiho, ptice su mi jedini prijatelji ponekad zveda svrati da mi dobro jutro poželi Dole je užasno toplo gušiš se od sopstvene štroke na nebu sve je sjajnije odavde bolje vidim i druge i sebe I tako hodam svodom oko mene avioni i bombe iznad svemir u svojoj veličanstvenosti a dolje čovek se i dalje bori protiv sopstvene pakosti Moja ranjena lobanja krvari i neću još dugo razumeti…

ŠANSA DRUGA

ŠANSA DRUGA   TREBALO JE DA JE PITAM. SADA MOŽDA NECU IMATI DRUGU ŠANSU.   ILI SE MOŽDA ČITAV ŽIVOTNI CIKLUS OBRNE PA KRENE SVE ISPOČETKA,   PRVO STVARANJE PA ONDA SMARANJE PA BUDEM DEČAK PA TAJ DEČAK IZRASTE U IDIOTA A ONA MISLI UPOZNALA JE FRAJERA ŠVALERA, NEKOG S KIM ĆE PODELITI POSTELJU ZNOJAVU, I KRVAVU. PODARIĆE KRV VAMPIRU KOJI ĆE JE ODVESTI U NOĆ PREKO MESEČEVE DUGE U SAN KOJI TRAJE DO KRAJA VEČNOG DO IVICE TUGE I PLAČA POKRAJ JASTUKA   I FRAJER ĆE OTIĆI POSTATI OTAC,…

SLOBODA I SAN

JESI LI IKAD POPIO SENKU I DORUČKOVAO MESEC? NEMOJ MI REĆI DA NE MOŽEŠ OBUĆI SJAJ I PROŠETATI PISTOM U NOVIM CIPELAMA OD MIRISA. KAŽEŠ, SLOBODAN SI A NIKADA NISI GLEDAO OČIMA TIGRA KOJI RAZDIRE PLEN KANDŽAMA  OD ŠEĆERA? BOLJE PREŠUTI DA NISI NIKAD LETEO NEBOM SUZA DOK SU TE DEVICE RAJA CELIVALE USNAMA ČOKOLADE NA PLAVIČASTIM OBLACIMA OD USPAVANIH JASTUKA. ILI  BAREM LEPO PRIZNAJ DA NISI MIRISAO PROLEĆE SA SVEŽIH KOŠULJA SA KOJIH RASTU KRILA OD ČELIKA. NIKAD NISI OKUSIO TOPLOTU? DRAGI MOJ PUTNIČE, AKO NISI SLOBODAN U SNOVIMA…

Moja Karolina

Moja Karolina Duboko plavo more prostire se do neba na njemu crvena haljina potopljena Slani vazduh obalom struji dok tanka tkanina plovi ka pučini Žarko Sunce svetlošću žal obasipa otišli su brodovi moji Aza njima i haljina crvena i svi moji snovi Karolina spava pokraj kamena u tmini Karolina sanja među koralima u dubini Prostranu peščanu obalu obasipaju talasi u mokrom, slanom pesku jedva da su vidljivi koraci Mala stopala koračaju ka vodi Staza smrti koja Karolinu od mene odvodi Usred noći crne u zloslutnom času Probudiše se oluje i…

Pisci su dopisnici

Pisci su dopisnici Pisci su dopisnici koji se ćitaju kroz milenijume Ovaj šalje bibliju koja stiže pravo na e-mail adresu a, u potpisu stoji Jevanđelje po Mateiji podnaslov: Sve o Isusu Hristu Tolkin piše Paolo Koelju Ivo Andrić šalje pismo Hitleru Edgar A. Po kaže: šta ovi seru uze čašu i otpi je celu, do dna Pisma i knjige putuju kroz godine na ovaj ili onaj način poruku se šalju u štamparije kioske ili na pijacu gde se prodaju kao guske koje će nešto da nam nagaču Pisci su dopisnici…

Ne zaboravi me

Ne zaboravi me Nemoj da mi zameriš što sam preplivao sva mora da te vidim. Ne krivi me jer sam želeo da osetiš koliko snažno mogu da te volim. Možeš da odeš i stalno odlaziš. Udišeš ljubav sa drugih planina. Sanjao sam krila koja sam sakrio u tvojim očima.. Do neba sam putovao njima. Stene pucaju od silovitih udaraca moje nasilničke ljubavi prema tebi. Ustupaš pred širokim koracima crvenog džina. On sjaji i umesto žara kojim te obasipa tebe prekriva tmina. Ti hodaš sitnim koracima kojima odlaziš, a on širokim…

Razvaljena nacija

Razvaljena nacija Izvini što nemam razvaljenu gajbu. Izvini što nemam rasturenu porodicu. Izvini što me je ipak briga  s kim ćeš sutra možda da legneš, dok sviće zora, a ti si negde nesvesna o prevari sopstvenog tela. Izvini, jer sam drugačijeg kova. Meni ipak nešto znače na papiru slova ispisana vrednošću iskrenog duševnog plamena. Izvini, jer ja ne želim da saznam da te je neko sinoć obeznanjenu od alkohola jebao do kasnog jutra u mokro dupe pet puta, a da ti toga nisi ni bila svesna. Izvini, ne želim da…