Dve godine sam sanjala taj tren: da svoje usne nežno spustiš na moj obraz. Ali taj poljubac – oduvek je njen, i tvoje stope prate njene senke odraz. I čudo se desi, mora da još snevam, pramen mi sa lica skloni toplim dahom. Nasmeših se tiho, dok u duši pevam, dok mi ruku posipaš svojim…


Sa tobom ležem, kraj njega se budim, tebi ponoć poklanjam – on mi zoru krade. Sa njim spavam, a zbog tebe ludim, On mi mir daruje – ti me ostavljaš bez nade.   On mi ruke greje, ti mi srce žariš, on me svlači a ja tebe u snu skidam. Jedino ti umeš plamen da…


U prolazu nam se dodirnuše prsti i munja nas oboje odjednom prostreli! Za zid me prikova tvoj pogled čvrsti i telo mi preplavi čudan talas vreli…   Palcem mi prelaziš preko donje usne, nastavljaš niz bradu i spuštaš niz grudi, iz grla izmamljuješ glasove raspusne, nemirna ruka – sve damare budi.   Poljupci tvoji po…


Znaš li da postoje negde, tri drveta jabuke, ispod kojih spava jedan moj zlatni dan. Gde ću da se vratim, kad donesem sve odluke i za tebe mesto grejem i tvom srcu stan. Ti čak i ne sanjaš da te miris lipe čeka, što ulicu celu ispuni svežinom, i kriva klupa kad stigneš izdaleka, da…


Kako bih volela da imam moć da vladam zaboravom tvojim, da te ukradem na jednu noć a da se ti ne sećaš da ja postojim. Zamišljam da ujutru pronalaziš često na postelji svojoj otisak mog tela, kao da sam ja grejala to mesto i ostavila na jastuku dva poljupca vrela. Zbog toga se u zoru…


Osećam tvoj miris kad prođeš kraj mene, udahnem duboko i zadržim dah. Istog trena posetim svetove bez sene i sve se rascveta u meni na mah. Osetim se živom, kao nikad pre, svesna sam svakog damara svog tela, toplota se razliva kroz žilice sve, kapi pune radosti prenosi krv vrela. Bubnjanje je gromko – zaglušuje…


Sanjala sam noćas tvoj retki osmeh, kradom je preleteo preko donje usne. Ne viđam ga često, i kad spavam je uspeh. Budna ga želim – dođe mi kad usnem.   Snevala sam tvoje oči koje greše, sjajem svojim mame, pomeraju stene, začarale moje usne da se smeše, da čekaju samo poljubac da krene.   I…


Kad moje telo spava, duša mi je budna i na svojoj javi tvoju dušu sniva. U meni se usidrila neka senka čudna, barka s mojim srcem kroz oluju pliva.   U grlu se ugnezdila bodljikava stena, ne da mi da pevam, pa o tugi pišem. Tanana sam kao morska pena, zbog snova o tebi –…


Otkrij mi šta sanjaš, sve skrivene težnje, gde ti srce stanuje kada luta um. Reci mi tiho svoje tajne čežnje, kao školjka šapni svog talasa šum.   Prstom mi pokaži svoj zvezdani plan, i pradavnih galaksija dijamantski venac, nacrtaj mi dvorac koji gradiš sam i u tmini šumice sakriveni zdenac.   Dan mi oboji dugom…


Kad bi samo naslutio koliko te volim, nikad ne bi tuđe čelo tvoja usna takla. Zbog reči koje šapućem zidovima golim, stalno veju pahulje u mom svetu od stakla.   Kad bi samo zamislio koliko te snevam, tvoj bi sanak samo moje snove snio, ali ne znaš, pa ja kavgu zapodevam sa razumom što je…


Noge su mi teške, ko po medu hodam, srce mi se iznenada spustilo u pete… Strepim da ću tvome oku da se odam, kradomice pogledi moji tebi lete.   U mislima košulju polako ti skidam, i sa svakim dugmetom, nasmešim se tajno. Snevam da ti poljupcem duši rane vidam i u tvom naručju osetim se…


Znaš li šta mi se danas dogodilo dok si ti putovao preko četiri reke: leptir mi se na ruci odmorio dok je sanjao cvetove daleke. Namignuo je krilom, prahom me začarao, i magijom svojom rasterao sene. Šapnuo mi da si moje oko varao onog trena kad si otišao od mene.


Zamišljam kako bi bilo, da ti mene poželiš, i od silne žudnje ne možeš da dišeš… Ne drži te mesto, pa se stalno seliš i u ponoć ustaješ pesme da mi pišeš.   Svakog trena moje ime po usni ti pleše, u sred vreve iznenada začuješ mi glas. Uz misao o meni, oči ti se…


Srce mi je tamo, gde mi razum bludi: Povetarac mi u trenu kockice složi, Podigao ti je košulju i ja se usudih da zadržim pogled na tvojoj koži.   Od mog gleda ostade žig na tvom bedru, kad se kupaš osetićeš pod prstima trag, tad tvoj uzdah biće vetar mome jedru, jer ti dušom šeta…


Noćas, jedna po jedna, padaju Perseide, ja sa svakim bljeskom istu želju tkam, šareni se ćilimi po nebu već vide, i na sebi nose tvog poljupca plam.   Kod crvene bove, dve se reke ljube, “Sad poželi nešto”, – kaže morski vuk. Sanjam da se usne naše u celovu gube, i želja se utopi u…


Tvoje oči se dugo nisu u mojima ogledale, odavno ne osetih tvog pogleda plam. Zaboravila sam taj osećaj, boje su izbledele, a bio si jedina svetlost koju znam.   Vetrovi te odneli na sve četiri strane, i repovi belih konja obrisali trage. A nekad smo se budili kada zora svane i ljubili dok usnama ne…


Retko sam te viđala da se smeješ, sjaj tvojih očiju bio mi je stran, onda smo se sreli ispod bezbroj zvezda i tvoj osmeh je u ponoć napravio dan.   Moj dlan sneva tvoje kože dodir, miris tvoj me mami – opija mi dah. Borim se sa sobom da savladam poriv, da te ne dotaknem…


Moj si okean i kapljica iz oka, suzica što ostavi na jastuku trag soli. Moj kanjon, moj bezdan i planina visoka… Beskrajna sreća uz kamenčić boli.   Moj si crni biser i nakit od žada, usne tvoje rubin, safir ti je oko… Sve smaragde bacam u blato dok stradam, tvoj me prezir baca u ponor…


Tvoje reči su bile jedina voda koju sam pila, tvoje oči jedini predeo koji znam. Reka iz tvog srca u moje se slila, na obali njenoj podigoh ti hram. O božanstvo moje, zvezdama te ljubih, sve ode za tebe sakupljah u psaltir. Usnula kraj tebe s drugim se probudih, anđela tvog lika izgnao je satir.


Te noći mog gaženja principa, čula sam sebe kako ga pitam: Mili, voliš li me… A nisam se zgrozila. I tu bi se ranije alarm uključio i lepo bih se zgadila na tu ljigavu patetiku, razum bi proključao i ispljunula bih roze zeku… Ali gle blama, gle stida, moja ruka sama haljinu skida i nudim…


Hej, paorska zemljo vojvođanska! Ljubim te u sve oranja dane. Znoj s njegovih mišica žedno si upila i njegovo telo mazila prašinom… Ljubomoru u moje srce si ulila, jer prva si sa njim kada zora svane. Hej, banatska zemljo obrađena! Celivam te u sve tvoje lance. Ti na sebi nosiš otiske mi drage i prah…


Kad se čađ razveje po meseca sjaju, u vrtu čekaći glasnike, ti, ljiljke. Meriću koliko igre njine traju, tom silinom goreće i naše svetiljke. Pošalješ li lastu, usni izvajaćeš smeh, sa buljunom mudro odagnaću strepnju. Kragujem, iz prošlosti izbrisaću greh, ćuk će našem dvoru oglasiti pretnju. Kada se rasprše oblaci sa lune, pero će na…


Sanjala sam ga noćas, uzeo je lik viteza i šapatom mi se uvukao u postelju. Ostavio je za sobom zrnca peska i jedan biser za želju. Sanjala sam ga noćas. Pokazao mi je crtež, na zidinama moj trag utisnut, na hridi smo stajali i udisali naš miris u zagrljaj stisnut. Sanjala sam ga noćas, sa…


O srećo, ti, koja sreća nisi, kad ni sa kim ne mogu, grešna, da te delim. Do neba, do Boga, bujna ti si, došao je onaj s kojim život želim. Bez njegovih žižaka tren je kao večnost, sa milošću njegovom još je jača bol. O srećo, on ne zna, i drugoj je svetlost… Beskonačnost tvoju…


Ćutimo celi dan i celo veče, tišina nam smelo osvaja i noć. Suze ne pomažu, nit uzdasi leče. Povređena sujeta pokaza nam moć. Otimaš mi jastuk, jorgan je već tvoj, tvoja leđa zabran da stignem do tebe. San te svlada brzo, izdaja se sprema: tvoje telo snažno pribi me uz sebe.