Jos jedno jutro,i svice novi dan, vecita tama,prekrila mi stan, cujem na vestima napolju sunce greje, a ja kao dete okruzen psima,preplaseno lice je al’ se smeje. Vec sedam dana,ne izlazim u grad, secanja me progone,k’o da se desava sad, tih 8 navece,i njene reci ko krik, morao sam da odem,jer tu je drugi lik….