U tišini mirne prolećne noći, dok zadnja misao započinje san roje se zvezde baš kao i snovi ostvaruju želje što sakriva dan.   Tad svako biće pre no sklopi oči tiho se pomoli za nekog kog voli, a poslednje našta se pre sna pomisli uzrok je radosti il’ velike boli.   Lepota noći u slobodi…


Oni sto je pišu reči naglas reći možda nisu znali u tišini letnje nemirne noći čežnjom su je izatkali.   Napisana puno puta ‘s osmehom il’ uzdahom punim sete al’ najlepse ipak one kad ih stvori u coveku sakriveno neko dete.   Mnogo kaže, a ne priča i poruku kao slika krije ko je nikad…


Kad zaćute usne, srce progovori i s razumom ono tešku bitku bije u dane što prolaze ušeta se sama nepozvana tuga kad joj vreme nije.   Mislima se tada zamenjuju reči a dusa je onda kao list papira što se ne izusti možda se ne čuje ‘al unutra boli i ne da nam mira.  …