Možda nisam najlepša na svetu, ali tebi sam posebna. Možda imam dosta mana, ali ti prihvataš svaku. Možda sam ponekad tvrdoglava, ali ti uspevaš da me razumeš. Možda nekad sve vidim crno, ali ti si uvek tu i useliš vesele boje u mene. Možda sam nekad neshvatljiva, ali ti se trudiš da me i tad…


Posveta

Hvala ti zvezdo moja, bila si uvek tu Da me vodiš i da me pratiš, da mi osvetliš svaki kutak tame Bila si tu, katkad si me samo gledala, dok su ti oči sijale. Sećaš li se povetarca na kome su se naše usne spojile, na kome su se pomešali naši mirisi? Osetiš li jačinu…


Sanjaj me i bićeš bliže meni. Sanjaj me i osetićeš moj nežni dodir, ruke koje te grle. Sanjaj me u hladnim i dugim noćima, biću razlog tvoje topline. Sanjaj me uprkos tome što su ti svi okrenuli leđa, jer ja nisam. Sanjaj sunčeve zrake, iako nebo plače. Ja ću od njega načiniti da suze postanu…


Svako jutro – novo buđenje. Svako buđenje – novi početak. Novi početak – nesiguran. Nesigurnost – sažeta od straha. Strah – manjak samopouzdanja … Samopouzdanje – raditi na njemu. Čovek – svi smo mi ljudi, retko ko je čovek. Ljubav  je  sažeta  od poverenja, iskrenosti, razumevanja i potpore, čini da nam pre svega naš partener…


Često se pitam šta je to ljubav? Ako je to ljubav zašto je u isto vreme sažeta od patnje i boli, sreće i tuge, razočarenja i iznenađenja. I čemu ona služi kada nas skoro svaki put ostavi na cedilu. Ljubav nisu samo izgovorene reči i more lažnih obećanja… Ljubav je nešto što nam zadaje jedno…


Sećaš li se svih onih obećanja? Lažnih poljubaca, smišljenih priča i lažne ljubavi, svega lepog što si na kraju pretvorio u ružno…? Sećaš li se ”naših” mesta na koja smo odlazili, vremena koje je bilo samo naše. Sećaš li se svakog delića grada u koji smo zalazili? Sećaš li se svih onih trenutaka sažetih u…


Budi tih, budi najtiši od svih! Polako zatvori svoje pospane oči… zamišljaj da imaš krila. Leti, divi se prirodi, njenim čarolijama i mirisima. Oseti slobodu leta, oseti slobodu disanja daleko od svih! Misli na nju i na sebe! Na vaš let po nepoznatom… Vaše korake, tihe i nečujne, vaše šapate… Pre nego što zaspiš, pomisli…


Naučeni smo da volimo… Da ljubav pružamo životinjama, biljkama, deci, odraslima i voljenima! Da pažnju delimo sa drugima, pomoć pružama nesposobnima i onima kojima je najpotrebnija… Svet je lep kada svaki trenutak delimo sa voljenima, kada smo srećni uz druge i drugi uz nas, kada se osećamo zaštićenima… Kada nas neko ne ispušta iz naručja,…


Noćas ne želim da zaspim, želim da maštam i da mislim. Moje srce je ispunjeno tim činovima, veliko i hrabro poput ratnika koji nikada nije izgubio svoju bitku, koji se borio poput zveri da bi na kraju ponosno digao mač i rekao: ” Ja sam taj, ja sam nepobediv”! Taj mač je ubio mnogo njih,…


Nemoj da bežiš, sustižem te polako, svaki moj korak je bliže tebi. Nemoj da se sakrivaš od mene, jer kada si TI u pitanju poznajem svaki kutak, svaku ulicu… Nemoj! Nemoj da me voliš u tajnosti, teško je voleti pod tim pritiskom! Voli me slobodno i zanosno, čvrsto i jako…!