Neljubljena ženo, ne plaši se mene ne, ja neću tvoje poverenje krasti moje crno srce kod druge je žene a duša je našla zavičaj u lasti; no podaj mi oči pesma kada krene i slušaj je šta će iskreno ti kasti; ti ne haj za moje gordosti i strasti i srce što voli nesuđenu ženu…


Zapevao šta bi, ispevano sve je, o gasnuće pogled ovaj put tišine, zanemeće srce i sve što se smeje i duša za drugu što večito gine. Evo zadnjeg snega na lice nam veje, sećanju na tebe ledne ruke pružam. Zapevao šta bi, ispevano sve je, svaka pala ljubav i rastanak tužan. Evo večne noći, poslednjih…


Vuče se čovek između zgrada bez lica bez glasa bez srca u nedru. Nečije tužno detinjstvo strada i peva o tom u sedmom vetru. Lepota tvoja svlači roletne s domova nesuđenih supružnika i jedva da korak neki drugi sretne iz galebljeg oka gde tužna slika s naviknutih zgrada vida dečija kolena dok pada ogrebana divljim…


O Ajahuaska! Sanjam! Borba petlova Veče u Beogradu Iza šarenih novina Pernata halucinacija Pred karikaturnom trafikom Dinarim kartu Za rumeni pesak zavičaja Opet mi se crveno ljubi A nije bol najbolniji To su kilometri nečije daleke zamisli Zoloft Lamiktal Pola Aktavela Ako me još voliš ako me još voliš…


razbijen u svome padaju pahulje a Jul je o, istino ledna uvek si ledna ne menja te sunce. tu smo gde smo a smrt čeka voliš i ljubiš a smrt čeka – vidiš li snežni trag na padnutom nebu avion, krila, sudbina. a mi? tu smo gde smo nije nas, nikoga briga slova: san ljubav…


još malo tu između rime i nametnute jeseni vrat mi ljubi usne dalj Beograd veče sam još tu izmeđ nesuđene simpatije izmeđ dva prolaska sa strahom u grlu a grlo peva peva samo za sebe još malo tu da skrunim žitne mirise sa tvoje haljine iz tvog odlaska da ljubim žmureći tvoje greške tvoju sram….


✿Srećna svima nova godina.✿ Želim svim poezoljupcima da im se svaki san ispuni. Hvala adminu, moderatoru ovog sajta, hvala što postojite. Neka ljubav prema poeziji pobedi sve!


Reč i slovo između tragedija ”Volim te Oče” krv je gorka i kaplje sa stepenika odlazak, stvarnost i strašni oproštaj! O, vidiš li Neboder nad Dunavom stvaran! Sumrak devedeset i neke razlaže čestice koje nam znače; I gle smeši se taksista mlaka žutina iz lakta poručuje: ako bude muško zvaćemo ga Neša… Seti se: Recept…


Znaš – iz ovog pogleda nemam kud i sve te pijane palme u nečijem dalekom nebu dah prolaznosti što se šunja predsobljem iščekivanja topeći miris kajgane sa uspavanih roletna; to more, draga, što mi istače iz oka i sva njegova ćutnja mokri šapat od bezbroj tona i ono klasje što pleše iz sećanja kad smo…


Dan je umako misli, noći se jedino pazimo. Lasta krsti vetar, dok letom pažljivo bira staze detinjeg ponora, lišće po kome gazimo i sutonom zbraja tragove od samoti do dodira. Soba se mrači od belog grožđa i tvrdog hleba onih što strpaše vatru u oko bez heroina; o zar smo orali zemlju ne bi li…


Ovo je dan koji se ponavlja očnjacima iz vrele slezine urezujuć tamnicom recke u brojanju sunca dok sine kad prebiram plavetni pesak iz obešenog peščanika o granu što šapuće bronzu na zidu jesenjih slika. Pa šetajući u pozno gore, orasima dodirujući ramena u besno mrtvo more iz kojeg izranja pena, i ja sam razložio čestice…


Još dok slušam Zdravka Čolu zamišljam te draga golu, jer u bitu ‘one pesme’ radili smo što se ne sme Često me i Merlin seti kad smo ono jedne leti plesali uz ”Deset Mlađa” – tad si bila mnogo slađa Brega stari ume često da potrefi ‘ono mesto’ kad me strofa skroz proguta na zadnjem…


Ne znam što sam tužan Što sam crne svesti Ja znam život nije košar blagovesti Pa ipak još patim I bdim u samoći Ogrnut s cigarom u ledenoj noći. Ne znam čemu život Album bledih slika A smrt mi je davno iz dvorišta nikla I oprezno, tiho Ide sad ka meni A utehu nemam u…


Jedino deca još iskreno vrište otrovni jezik ne znaš mi bože? u noći o noći uzalud piše ono što ćuti ispod kože. Zanemi mi jezik, još nemušti; – stoleće ćutnje za nebo trebaš, pa čitaš slepim okom od gušti jer drugčije, bože, znam da ne znaš! Ja crno pevam da sakrijem ranu iza okova u…


na kraju cigare početak noći veče što bilo je veče odlasci, pitomi odlasci sa vama korak mi teče tako bezbrižno sijate plavo u trepetu divlje kiše odlasci, pitomi odlasci ni mene nema više no kidam li nit vam vetra s praznim u stisnutoj šaci dok jesenja digli ste jedra odlasci, pitomi odlasci, i da li…


Poslednjim usamljenim dahom Sunca sita kad mru s namerom sati I ti češ tišini zagrljaj dati Dok sja novembar slomljenim staklom Ko će ti nemoj tada pomoći U stihu što cvili od nekazne moći Jer već si prošla iz ploda začuđene grane U prolaz vetra zagrljajem što stane I kao suze iz kojih izrastaš od…


preliva se tesno je počivaju kesteni detinji u praznim rukavima peva noć o usamljenom oku peva reka o zemlji smem li smem li da te pitam o ljubavi? tu iza beskraja potraži zagrljaj zadnji zagrljaj potraži ga zagrli davno žito peščanu krv sećanje u granju tu iza beskraja ljubi majku izmučenu Očeve divlje obrve glas…


Ljubio sam sve što tiho je mrelo, K’o lišće bronze po tamnom zidu Padali su na moje ništavno čelo Snovi što smrti pognuto idu. Kad oluj zahuju iz umrle šume, Gavrana krik kad oboji nebo; To srce moje, znaj, da te kune Što nije za života nikada smelo. Voleo sam sve tišinu što kaže, U…


Nasmejani danu, krvavi ti zubi, Što tebi prećutim ti beskrajem pevaš I ledenim sjajem obraze mi ljubiš, Na isteku, budnog, znam da mene čekaš. A ja ću ti doći, pomno, al bez stida, I dok šapće pepel ja ću svoje tajne Isto tako tiho, ko vali sred hrida Zagrliću tvoje krvno umiranje. Pa umrimo skupa,…


Ljubav naša zabluda je, u daljini rudi Nada peva, ne čuje se, u odbegloj lasti, Ko će našem nemirenju krvavo da sudi Srce pita, razum ćuti, pesma će me spasti. Ti si dete, ja te čekam, o nemoj porasti Sa maskama laktaju se već umorni ljudi E da mogu za čas stati i u snove…


Desetine krvavih Proleća čuvam ispod očiju Oblikovali su mi lice lutalice Slobodnim plesom tužnih granja Kada bih umeo uplašenim pogledom Da zapalim ovu praznu noć Poslednju noć bez svitanja Da li još umem oblačnim rukama zagrliti Sve ono što ne volim Kada se strah izmrvi pred ovekovečenjem Ni Majke ni Oca ni Sestre nemam Ali…


Oduvek tvoj, u budnoj tmini od crne krvi usamljene zveri; najlepši cvete, za ljubav izvini, smišljena zagrljajem i morem zelenim. Ti prišij mi noći kad ruke ti bdiše žalosno meke, od mene daleke, na obraze tople od Julske kiše, kad ćuitanje piše a oči su reke. Jer oduvek tvoj; a zadnji je tren o jedina…


Raduj se noći nad istovetnim licem što te sećanjem oblači ostavljena deca u zagrljaj će ti poći dok se mrači S rukavima skerletnim od bledog peska ugasiće dan u čast smrti srcem što k’o freska uplašeno tišinom ćuti Zar ne čuješ cvetanje pleše žuti se ruža crveni dren i Novembri se smeše dok oblače snegom…


osetio sam u tužnoj promaji jedno sećanje procvetalo veče i dugo oblačio uzbrdice u prašnjavo nebo milujući mrak što teče za reč što ne boli i par rubalja iz one noći pod kojom na haubi sede zaljubljeni želeo sam opet da volim ljubavlju što je ostala u meni  


Noć je, mudro ćuti, ja joj srce s tvojim Dok sunca se bojim verno draga dajem. Jer izvan je večno koje mudro slutim Što će da nas sledi poslednjim drhtajem. O, taj drhtaj ljubo kroz Oktobar drhti I pesnici njemu iz učmalog groba U čast naše smrti pevaju nemrtvi Kad je sve tišine noći tužno…