preliva se tesno je počivaju kesteni detinji u praznim rukavima peva noć o usamljenom oku peva reka o zemlji smem li smem li da te pitam o ljubavi? tu iza beskraja potraži zagrljaj zadnji zagrljaj potraži ga zagrli davno žito peščanu krv sećanje u granju tu iza beskraja ljubi majku izmučenu Očeve divlje obrve glas…


Ljubio sam sve što tiho je mrelo, K’o lišće bronze po tamnom zidu Padali su na moje ništavno čelo Snovi što smrti pognuto idu. Kad oluj zahuju iz umrle šume, Gavrana krik kad oboji nebo; To srce moje, znaj, da te kune Što nije za života nikada smelo. Voleo sam sve tišinu što kaže, U…


Nasmejani danu, krvavi ti zubi, Što tebi prećutim ti beskrajem pevaš I ledenim sjajem obraze mi ljubiš, Na isteku, budnog, znam da mene čekaš. A ja ću ti doći, pomno, al bez stida, I dok šapće pepel ja ću svoje tajne Isto tako tiho, ko vali sred hrida Zagrliću tvoje krvno umiranje. Pa umrimo skupa,…


Ljubav naša zabluda je, u daljini rudi Nada peva, ne čuje se, u odbegloj lasti, Ko će našem nemirenju krvavo da sudi Srce pita, razum ćuti, pesma će me spasti. Ti si dete, ja te čekam, o nemoj porasti Sa maskama laktaju se već umorni ljudi E da mogu za čas stati i u snove…


Desetine krvavih Proleća čuvam ispod očiju Oblikovali su mi lice lutalice Slobodnim plesom tužnih granja Kada bih umeo uplašenim pogledom Da zapalim ovu praznu noć Poslednju noć bez svitanja Da li još umem oblačnim rukama zagrliti Sve ono što ne volim Kada se strah izmrvi pred ovekovečenjem Ni Majke ni Oca ni Sestre nemam Ali…


Oduvek tvoj, u budnoj tmini od crne krvi usamljene zveri; najlepši cvete, za ljubav izvini, smišljena zagrljajem i morem zelenim. Ti prišij mi noći kad ruke ti bdiše žalosno meke, od mene daleke, na obraze tople od Julske kiše, kad ćuitanje piše a oči su reke. Jer oduvek tvoj; a zadnji je tren o jedina…


Raduj se noći nad istovetnim licem što te sećanjem oblači ostavljena deca u zagrljaj će ti poći dok se mrači S rukavima skerletnim od bledog peska ugasiće dan u čast smrti srcem što k’o freska uplašeno tišinom ćuti Zar ne čuješ cvetanje pleše žuti se ruža crveni dren i Novembri se smeše dok oblače snegom…


osetio sam u tužnoj promaji jedno sećanje procvetalo veče i dugo oblačio uzbrdice u prašnjavo nebo milujući mrak što teče za reč što ne boli i par rubalja iz one noći pod kojom na haubi sede zaljubljeni želeo sam opet da volim ljubavlju što je ostala u meni  


Noć je, mudro ćuti, ja joj srce s tvojim Dok sunca se bojim verno draga dajem. Jer izvan je večno koje mudro slutim Što će da nas sledi poslednjim drhtajem. O, taj drhtaj ljubo kroz Oktobar drhti I pesnici njemu iz učmalog groba U čast naše smrti pevaju nemrtvi Kad je sve tišine noći tužno…


Poljubac u nama neljubljeni sni I ‘nečije’ suze strane nebu van. Sad nas ruke grle dečije i stih Sažalno što poji svoj poslednji san. Kao lati mlade, bure ledna plit Porašće iz crnog neuvelog tla; Taj odlazak tihi u poslednji svit Kao ljubav krvlju izvan tela sja Sad šapati pozni zlatoustog jula Čuvaće nam čula…


otišli smo , kao nekada s pozdravom u svežem horizontu dana mahale su ruže pod asfaltom lepeći mrtve mirise osmeha u nama otišli , kao nekada iza mora što je pilo tragove sunca, u toj večeri muškatle i ćutnje da bi osvrtom vaskrsli kosti na puste škole boje poljupca jedne ljubičaste mladosti   otišli smo…


progovori da me ne voliš kad podne poslednje mine i ispije u našem gradu korake u čast života, mnogo je više u jednoj ugasloj zvezdi istine nego na čitavoj zemlji reči u ime boga poljubi me k’o svačije proleće u trenu koji već nije il ptice kad lenjo preleću nad julom u neon plamenu mnogo…


Meni je samot jedina draga u ponoć kad preko praga mi pređe. Na lahor prstima između neba i zemlje te bezbojne međe donese mi bezbroj tajnih blaga i neko daleko uvelo cveće. Prepuna žala kad borovi mrki kroz vetar u ponoći pevaju pesme. Plameni sveće i samnom drhti kad srce mi sluti daleke oči i…


Obezglavljen u nebo šetam Ulicom koja ne prestaje Pred veče plavih vratova Cveće se prolaznosti kaje Ne ostavljaj me na kraju dana Zagrljaju stoleća Kasno je za rumene prste I vino proleća U meni šume još detinjstva Plešu istog bubnja O dajte mi zelene oči U meni je sutona sumnja Na ivici vetra cvetaju usne…


Sveti Oci s nebom u očima Crna ljubav vaša zabluda je Još u duši te istine ima Noć bez zore u vetru još traje. U nama još boli prvog jutra Deo snova što se krvlju daje Za oproštaj, kada noć je mrtva Noć u kojoj naša srca sjaje. Prva smrt je uvek ona mudra Ljubi…


Još detinjeg boga mračno cveće sanjam Ja sam kleti spavač ko će mi pomoći? U bezdanje pođoh gde me davna patnja Ogleda u tebi, mutna moja noći Pre postanka čuj me zaspale su šume Trajanja i plesa U očima tvojim. O predivni grobu, sjaju iza humke Još me u samoći kao očnjak vrebaš Poverenje bogu…


Precenjena ljubav; od nas beše crvi grob u žitu što se plesom plavim mrvi i ništa nam više u danu ne vredi. Dajte makar vrelo slatke dečje krvi jer još samo živi onaj koji prvi svoje srce strahom nevešto pobedi O bezmerna noći što dozivaš dane, sva je moja ćutnja namenjena tebi, i sa njom…


Iz očeve ljutnje veče mi se pruža, mesec mu je bledi zatrovao masti. Duša moja gori vrelja od oružja. Iz koje ću noći u zoru procvasti? Anemični plasti, o lahori mlaki sa čokotom krvi iz davne mladosti grohotom u licu sunce ste dotakli i zemlju u kojoj trule moje kosti. Šta tišine dalja u cvetanju…


Detinjstvo moje sedih drvoreda kroz koje Avgust obraze mlači u doba ovo tmine i leda kad umornu kožu besanje svlači, mirisi julske trave divlji i meki, sutoni krvlju spokojno vreli, ja dišem još šapat vam daleki u doba kad poljupci umiru zreli Tople promaje milja i goblena zverski se šunjate vučijim njuhom kroz terase mojih…


Želela si da se skrasiš njegovim večerima Na plave poljupce spremna Sašila si od oblaka jastučnice O radosti pesme i nesna Ležali ste u izmišljenoj utrobi Ispod proleća Čije si cvetove u osmehu krila Ali nisi znala o ljubavi Ni devojka ni žena Sa ukusom gorkog šećera O zalud se smešiš Taj minut koji se…


# Prostor bez zagrljaja. I samo to. O odlasku peva kiša. Kalama svita na obrazu stenje Pisući ljubljeno svemučenje Usnama pliša. O mahu nametnutog lišća Zar je tišina pijanija od vina Što ispočetka i potrbuške Leže na moje rubove muške I pije Suze melopeja? Za trag ti krvi U prvoj plesni Crvenih kruški Dajem detinje…


Vetar i slepi miševi Roze deca u bledom mraku A nekada rizikovao sam tvoje ime Na čelu noseći tvoje noći Sad me ulice kradu Kaži: Dal tražiš lice severa Da me lepše preboliš Otimajući od odgleda moguće Ljubeći mi uplašene korake Vatre bez traga i imena Nekad, njive na Jadran su sećale U ekstazi i…


Tražim smrti u mrtvoj satnici Izmeđ kama i ulica memle U galebu plavokljunoj ptici Za pokoje poletele zene Putem vetra kojeg niko ne zna Cveta miris koji mre u meni Zbilja, živ sam, u snu veče čezne Kao smešak u prodanoj ženi U kamenu svemir čuva tajne Ruke spasa, ali nikad više Mrvu jutra u…


malaga, crna riba u julskom mahanju breza pomalo u nama bronzanim osmehom plamti daljina, u moru ples stena pokisli veš bledo veče galeb sa crvenom ružom godine koje su iza s kišom po travi mirišu na ljubav žive cimbale bilja u plavini palme osećam ritam tvog zagrljaja i prolaznost se odmara u našem krilu boli,…