Ponedeljkom me boli glava, Utorkom, samo mi se spava , Srijedom, do mora sve mi je ravno, Četvrtkom entuzijazmom ispunjen sam samo, Petkom, provodim se sa svojom damom, Subotom, sa ekipom starom, Nedeljom, obično ustajem rano.


Ponoć otkucava, jeza me obuzima, čeka me još jedna neprospavana noć, nedosanjan san, prethodno zaboravljen dan. Zbog tebe nemam san, a ti mi obećavaš novi dan, ne obećavaj mi to, ne radi mi to, ti si moje zlo, moja tiha patnja, na moju ranu bolna so. Načina sto, na momenat da te zaboravim, ali ne…


Pišem tvoje ime, na svakoj svojoj cigareti, u svakoj mojoj kutiji. Kako ih pušim, jednu, po jednu, mogu da ih gledam kako iščezavaju. Nakon toga, shvatim, da je ono što udišem, zapravo tvoje ime. I ti si, u stvari, ono što me tiho ubija, tiho, podmuklo ali sigurno.


San

Sanjao sam tužan san, da te grlim, da te milujem. Grešnu dušu da ti tješim, u svojim rukama da te čvrsto držim. U snu sam ti stranac, usne moje- tvojima poput leda hladne. Ne možeš u oči da me pogledaš, plašiš se, ko zna čega? Možda mene, možda svoje savjesti? To još niko ne zna. Ja…