Ponekad mi  misli teške. Osjećam da radim greške. Čudi  me ovaj svijet. Sve se radi napamet. Tko se trudi,  tko se ne trudi? Da li su isti svi ljudi? I odem  daleko. Mnogo mostova  preko. Sunce me grije. Sve me nasmije. Snovi  me prate. Želje se vrate. Od svega sam veća! Ljubav, mir i sreća.


Zašto me nisi vidio? Bila sam tu! U svakom tvojem pogledu. Tvoj je pogled lutao… A  ja? Bez tebe sam hodala! I bez ljubavi. Iz dana u dan… Moji pogledi? Tebe sam gledala! U svakoj suzi. Iz noći u noć… Moje misli? Tebe su zvale! I u snovima Ti. Iz noći u noć… Moje nade?…


Toliko  toga  u  životu  teško  je  prihvatiti.  Da  je  nemoguće  obrisati  teške  trenutke.  Da  je  nemoguće  vraćati  vrijeme,  događaje,   ljude…   Sve  to  i  još  mnogo  toga  dio  je  života  svakog  od  nas. Svi  mi  živimo i  proživljavamo  svoj  život  na  određeni  način  i  ne  znamo  gdje,  kako  i  kada  sve  završava.  Ili  započinje? …


…Jer dan proveden s tobom je ispunjen dan…  Dobiva svrhu…  Sve što je nevažno uistinu postaje nevažno… I mogu se smijati, mogu se opustiti…. I mogu uživati u trenutku, pomilovati te, osjetiti tvoju prisutnost, zagrljaj, poljubac… Sigurnost… Veseliti se i maštati o ostvarenju snova, o ljepoti života…  Jer ti si u njemu…  Jer ljubav pobjeđuje…