Setna je ova kisna vecer,setno je sve,sve podseca na nas,srecu…Na srecu koja je ne tako nedavno bila tu.Na svaki trenutak proveden sa tobom,svaki dodir pogledima,zaljubljeni osmeh,ponekada i tuzne i umorne oci.. Setna je vecer ,jer je sve podsecalo na bajku,bajku u kojoj zivimo samo nas dvoje,princeza i zabac,poznato zvuci?!Mozda bas zato ta bajka nije imala…


Pao je samo tamni veo preko nas,preko moje nadahnute duse,koja je gledala u svetlu buducnost.Nesto nas je razdvojilo da li mozda daljina (kao sto kazu sto dalje od ociju,to dalje od srca) ili samo nase trenutazno usijane glave,tela,srca.Koja su na taj period zajedno kucala i sijala istim sjajem,mastali zajedno za bolje sutra,prozivljavali zajedno te trenutke…


Pitas me ko sam,a celi zivot cekam pravu.Pitas me ko sam,a nisam zeleo ni sa kim docekati zoru.Pitas me ko sam,a lutao sam dusom godinama.Pitas me ko sam,a ja u tebi nasao sve sto sam.Mene je ucilo vreme da trazim,nadjem i cuvam.Trazio sam dugo,nasao slucajno,cuvacu vecno.Jer znam da u dubini svoje duse imam sta i…


Po prvi put sam pao, pokleknuo,u zelji za tobom..Po prvi put sam se osetio slabim i ranjivim.Kleknuo sam kao pravi princ ,umesto da budem odlikovan,odrubljena mi je glava.. Za sva dela koja sam učinio,u veru,u celog sebe sto sam dao. Zivot je cudno,ljubav je jos cudnija. Stvar nije do srca,do same ljubavi. Stvar je do…


Sudbina je jedno,zivot je jedan,Bog je jedan,ovaj trenutak je jedan,ti si jedna jedinstvena,kao sto sam i ja jedinstven na svetu.Necemo se ponoviti ni ti,ni ja,ni ovo leto,ni ovaj trenutak.Kao sto je sutra samo sutra,kao sto je juce bilo samo juce i kao sto je danas taj trenutak koji smo pustili i on nije trajao sa…


Sta se desilo princezo iz 1001?!Pitam se,sta te je to odjednom razorilo?! Posle svih bisernih reci,dela,igre ljubavi da pokleknemo na prvom stepeniku.. Zasto mi to radis? Kidas mi dusu..Verujem,nije lako ni tebi,ali zasto me tako lomis,zasto mi nanosis tugu i bol?! Cujem samo bespomocne jauke u dusi,koji beznadezno zude za svakom crtom tvog osmeha.. Da…


Znas li zvezdo moja sjajna,da sam bdeo noci cekajuci taj nestvarni osmeh..Sedeo satima i razmisljao..Gde li si ti sada? Sa kim i gde li to lutas? Ponekad te sanjam,u snovima se gubim.. Ali se probudim cim krenem da te ljubim..Ne znam da li je trebalo srce da precuti sve sto je krilo.. Verujem u tvoju…


Prolaze dani u nadi,da cemo se ponovo sresti,opet provesti noc zajedno..Dani odmicu od nas ni traga,ni glasa.. Gde smo se izgubili? Moja inspiracija,moja zvezda vodilja,osmeh i ja.. Sta nam to sudbina radi? Zasto nas ovako muci? Ni sam ne znam odgovore na neka pitanja.. Pokusavam da otvorim ta teska vrata,ali ne ide..Nema moje snage bez…


Nisam spreman napisati ista,niti se suociti sa tim bisernim osmehom,sa tim krhkim bicem.. Pred njim iako se nadjem oci u oci postajem slab i padnu sve moje maske.. Od cega je? Takva nestvarna pojava se nalazi samo u bajkama..Zasto je tako nezna? Zasto me ogoli tako lako tim osmehom.. Ne mogu zakljuciti.. Jos uvek drhtim…..


Dosao je i taj dan,dan kada jedno drugom moram reci zbogom,ali nadam se,nadam da je to samo na kratko..Da ce to razdoblje koje nas udaljava jedno od drugog proleteti kao dlanom o dlan.. Prejaka je nasa zelja jedno za drugim,prejako me boli taj nas rastanak,ne mogu se pomiriti sa tim,kao da se deo duse rastao…


Zivot,zivot je lutrija, velika lutrija. Neko ima sve ali nema ono sto ga ispunjuje,neko nema nista a zadovoljan je sa onim malim sto ima,a treci retki su da imaju sve sto zele i vole.. Mislio sam da sam taj treci,ali nisam nigde jos uvek lutam,put svemira nasao sam zvezdu jos samo da je prigrlim,prisvojio je…


Pitao sam se uvek da li cu i kada cu sresti zenu kakvu sam zamisljao u snovima..Iskrenu i cistu,lepoticu iz najdivnijih snova,princezu tako plave kraljevske krvi a tako neznu i krhku.. Pitao sam se oduvek gde si ti? Zasto te nikada nisam upoznao ,sreo ? Gubio sam nadu mislo da ne postojis,lutao tragao ali nigde…