Bilo je to negdje pocetkom ljeta sunce je zaudaralo svom svojom silinom lezao sam pored neke tebe zadovoljno otpuhujuci ranojutarnji dim cigare Otkrio sam ono sto se otkriti moglo sasvim solidan komad mesa pomislim tek dvadesetak godina je bilo na njemu zadovoljstvo je postalo jos vece Sinoc sam te rezao, osjecao se miris svud po…


Proslo je sve sto proci moze, ostale su samo klupe uz cestu da se odmoris kad naidjes ulicom praznine i sivila. Mozda i zasvjetli stara uljara, kad ti mrak na oci padne. Osvanut ces tu, kad cistaci potjeraju mjesec iznad zaboravljenog grada. Ustat ces i zaboraviti torbicu sa uspomenama minulog zivota. Razmazana sminka prikrivat ce…


Suvisno je tvoje postojanje u meni i moje nestajanje u tebi isuvise suvisno je sve sto mislis da cinis. Da li si svjesna svoje nesvjesnosti ćudljiva ženo. Vrijeme ne prolazi ono zauvijek nestaje ne trazi da idem gdje sam bio ne trazi da se vracam kad odem. Ponestaje mi svega a ponajvise mene zasto uopce mislis da ti mogu ponuditi bilo sto Isuvise suvisno je sve  sto mislis da cinis pogresno tumacis, zelis i volis ispod same sebe jos uvijek si sama i suvisno je reci bilo sto


Osjecam se jadno i pomalo sjetno ponekada isuvise sretno Gromoglasno šutim i vičem iz sveg glasa nečuje me nitko sve je ovo farsa Mračno je tu dolje i odviše vlažno možda vam i falim al sad nije važno Smirila se vatra najzad u grobu nemože da plane šta ja tu mogu Ustalo bi tijelo al duša ne želi “dosadno je gore” tako ona veli Ne vidim odozdo možda netko plače što sad suze mrtvom tjelu znače Ostanite isti surovi i bjedni neplačite više ostati će te žedni Ne zalijevajte uvelo mi tjelo nemože da nikne pa makar i htjelo


Previse smo pili posljednjih dana mozda sam i svratio do tvoje sobe mozda sam i usao, mozda sam i izasao bio sam u tebi toga se sjecam Tvoje naizgled nevine godine bile su ustvari vec poprilicno potrosene mrzio sam se zbog slucajnih putnika jer njihove stanice uvijek se vracaju Vracali smo se i mi jedno…


Znas ja ti nikada ne bih pisao imam puno svjedoka da potvrde to sto ti govorim ali onaj neko drugi u meni tjera me i koristi moje ruke da ti dosadjivam vec i kusur godina Puno puta sam htio da ga na na smrt zatucem al uvijek se gad lukavo izvuce znas ja sam jos…


Da li mozes da volis jednog i da s drugima u suton lijezes znace li oni tebi nesto ili ti ja ne znacim nista U tebi postoji neko drugi i taj neko ne poznaje mene ali ja poznajem njega a da on to nikad znati nece I eto u proljece se sastaju neki a mi…


Hoces li tuci i repom i bradom na tvojim usnama se suocavaju ideje ocaj i osmjeh u jednom trenu zaobilazis masu jednim korakom tvoje lice iscrtava putokaze kroz prezir Zaboravljas drugove i njihove ideje namigujes zivotu kao kurvi na trotoaru a masa ti zaviruje pod trule ostatke izbjeljujes stvarnost u svakom pogledu dok njihova lica…


U kuci bluda i nemorala, mladosti i potrosenosti ispijam dotrajle gutljaje nevinosti sa usana ukaljane cednosti Neke daleke blizine se u naletima decembera tako hladno vracaju! da naprosto pozelim otici u zagrljaj stranim i praznim rukama koje me cekaju u svako doba dana i noci! Sve vise se bojim da cu ostariti bez nekih dragih…


Umoran sam i sve vise licim na ostatak mase koja se neumorno kotrlja prema istoku. Gledam  lica, i u svakom se prepozajem, Dok sunce na zapadu mrsi boje plavog obzora . ja sam odlucio da ostanem u praznini ovog dalekog prostora. Bez obzira sto se u smiraju dana ne nezire ni jedna zvijezda! prosuti pogledi…


  Povremeno sam se otimao osjecajima ljubavi i gađenja i koliko god mislio da je pojam ljubavi, nešto u čemu bi napokon kao i svi vi,  koji se pretvarate, uživao na kraju sam ipak do iznemoglosti Unutar sebe trpio osjecaje gadjenja i sebicnosti Puno bolje se osjecam kada sam lišen svega toga u čemu vi,…


Bio je tu neki bolji svijet za nas, al mi smo se u inat smrti rastezali ko guma za žvakanje, uvijek iznova vraćali se u utrobe nekih drugih ljudi, i ponovo razvlacili u beskraj, jucer sam bio dole kod tebe, jebote kako je dole fino, znas neki se jos uvijek razvlace po aveniji, sad kad…


I mnogo godina posle odbit će se zenice oka na tudjem licu koje se na stjegu proslosti neumorno viori Setit ces se kad aprilske kiše navuku sunce na izmaglicu uspomena da sam još uvek na raskršću života u tvom sam zapeo, čini se odveka I dok nebo rasplice zvezde po rubovima svemira ja sam zapeo…


Ja kada volim, ja to radim sa puno gledanja u sasvim suprotnu stranu stvarnosti i kad god nekoga volim ja uvijek želim onu plavu, crnu, riđu sa druge strane ulice E, tu ja grijesim zajedno sa onima koje misle da ih ne volim pogrešno ispoljavam prave osjećaje ne mogu si pomoći, ja tako volim da…


Lažeš me po ko zna koji put dok trošimo ljubav iznova uzalud udišeš mi prazninu između nas i noćas se pored tebe, osjećam ko pas Ljubim te, poljupci lete kroz mrak nestaju pod rasvjetom na ulici dok odmaram grešne ruke na tvojoj guzici znam volimo se dok ne probije kroz prozore zora Još jednom se…


Gledam kako prolaze niz ulice usijane, mlade, poželjne guzice kako se na njima tope pogledi požude one su na aukciji i cekaju dobre ponude Jeftino se obuku i ispupče usnice one nisu svoga tijela vlasnici, one su samo trenutne korisnice njih posjeduju mnogo važna lica one su skupa roba sa izloga modernih ulica Njihove obline…


Svejedno je da li ću slagati ili istinu reći sjededno je da li ću sanjati ili samo prazan leći Ponekad sam umoran godine se kao kalandor troše uvijek u sjenci neke dobre i vječno u zagrljaju neke loše Uspomene po kolodvoru praznine kruže svejedno što je bilo kratko stignu te aveti prošlosti i postaje sve…


Kasno je sad da te volim i ti da voliš mene, kasno je znaš bilo je pravih trenutaka za nas al sad i za njih kasno je Znaš ja sam imao da ti kažem nešto obično kad patim ja to radim vješto ponekad ćutim u sebi da sam pogrešan i u tome što te osjećam,…


Dosli su sinoć i ostali čitave noći ponekad se pitam kada će ti snovi proći ili uopšte ne umeju da prođu dok oni neki drugi ne uspeju da dođu I kada zaspem izviru snovi povije seta u meni granje ja sanjam tebe i sanjaju mene sanje ako se sretnemo jednom negde tamo daleko, posle ovog…


Koliko nas negdje nekoga čeka koliko nas nikad nikoga ne dočeka neki se sretnu i  prepoznaju drugi se oduvijek znaju, ali se nikad sreli nisu Koliko vas negdje nekog ima koliko vas će nečiji da bude neki će zajedno da čekaju drugi će sami da dočekaju Koliko žena čeka svog princa na konju koliko konja…


Šta sad ja pred tobom stojim što te gledam tako dugo ja kad volem, ja ne umem ništa drugo Polomit će sve me češe što ih praznim svakog dana izgoret će u meni nešto i ostat ćeš opet sama Kad te gledam suze plaču čudno ljube usne tvoje ljubio sam ja već mnoge al samo…


I u tebi se nešto zgužvalo ko papir si u kanti smeća sad ja neznam jel to tuga ili je sreća Ista, ko svi ostali papiri i zgužvana i ispisana još jučer bila si tu, a danas otpisana I ovaj svijet nekako je drugačiji pa ne znam sad, jel to tako treba da bude nekad…


Kada se okrenemo, jednog dana neke stvari će i dalje da nas prate kao kerovi što u kuconju lete Kako izgledamo kad ostanemo sami dali i tebe noćas nešto mami da po studeni sa kerovima kreneš Pa da vidiš kuda idu kad nekoga prate da osjetiš smard u nosu kad pored njih legneš i da…


Sve ćete vi jednom da se potrošite u nekoj ulici bez morala toliko o cednosti, sa ruba oltara Iskrivljeni motivi na potrošenim licima i ova bludničenja ne čine nas krivcima Porivi se prelamaju kao očaj na kraju puta pod nogama lokva krvi i tijelo u sjeni nepoznatog skuta Masa klinki, potrošeni trotoari ko kome zadovoljstvo…


Jedno dovidjenja ne znaci zbogom došao sam sam i odlazim sa sobom Ostajte mirno uzbukani vali ovdje smo počeli i ovdje smo sada  stali Oprosti sva ljeta sto potrosih u tebi da je drugačije moglo ovako bilo ne bi Svaki zalazak sunca, svako svitanje zore svaki pogled u tebe, oprosti mi, more Već dugo se…