vera mi unosi nemir.  Kao da će kraj septembra zurim i pišem. Zaista, više je ne volim. i premotavam tako stihove, misli, sečanja, događaje, stabla, reč, drvo, mrak. Ovo su poslednje reči koje ti pletem. Na. Vidim, pa ćutim. Pa mi krivo što ćutim. krivo što vidim. A sad sedim, pa ti govorim. bajke Jer…


Trebala bih napisat da ne ću da odeš da ostaneš- ostani Trebala bih napisat da volim povremeno te sanjam ( kad ne mislim o tebi) da mirim na tvoje kose i da čujem tragove tvojih stopala (možda dolaziš) Trebala bih pisat za tebe svakog proleća kad bi se prisjećala naših zima i jorgana. Reci, kamo…


Jer ja se ne bojim kad ti pogrešiš kad bi rekla da me ne voliš rekla da sam lud pa loš pa grub pa da nisam za tebe, da nisam tvoj (a ti si baš sve što je za mene) Ja se ne bojim kad me povrediš pa me lomiš (ja velim da to zaslužio…


Tog dana padao je sneg i znam da ni snegovi nisu bili hladni ko što snegovi jesu Tog dana sedila sam ispod drveta i znam ni drveća nisu bila drvena ko što drveća jesu Ni tog dana nije bilo snova ko što snova ima Nisam umela da pevam ko što umem da pevam Ni verovala,…


I tko bi reko da usne mogu da budu neverne i onda kad samo žive tuđe jablane čekajući nečije proleće. I bez cvatova ostalo zelenih odaja tek ostalih. Ne, ne,niko kazao nije mi o tome… ma ni pevao mi nije da ljubavi te ljubavi prestaju do i prije prije jablana, cvatova i proleća nekih. A…


Ponekad samo se setim nekih davnih mora i obala i ne mogu da ne osetim da nema onih, vekova duž plavih obala. Ja ne znam ceo svet zajedno obišli a vezani za stih ostali izgubleni. Ko da smo mi. I ne znam ja ponekad samo se setim da drugi nisu ti a ostali, oni nisu…


Ja… Ja nikad nisam znala da pišem, učim ili da stvaram. Nisam znala da trebam a koliko samo trebala jesam. Nisam znala da tražim, pevam ili da snujem. Ponekad gledala u zvezde ponekad u stihove pa opet u njih. Da se ostvare, ali nisu. Ja… Ja nikad nisam znala da brojim, ili da čekam. Čekala…


Zapravo, nisam ni osećao koliko sam je voleo. Onako prekrivenu lišćem i mirisom vazduha. Nisam ni znao da je vole drugi.   Mislio sam da će biti tu. Mislio sam da će da sanja o meni još barem minutu vremena. Nisam joj rekao da je volem. Nisam znao ni umeo da budem pesnik. Nisam trebao…


Po prvi put srce je boljelo ne zbog noći, ni ćutanja, nego jer je ostalo. One noći kad je tvoje odlazilo, ni riječi nije izustilo koliko je boljelo kad ga je napustilo. Ali nigdje nije pisalo da će dolaziti kao ni kad se spremalo odlaziti bez nade da će se okrenuti umjesto samo slomiti. Ćutam…


Nisam ja ta da bacam u vjetar dlanove na kojima nekad voljela sam da sanjam. I da sakrijem snove na mjestima gdje i dlanove i tražim nove ulice jer ove previše šapuću.   Eh, noćas te nisam sanjala, kad cijelu noć tebe sam željela. Ni snovi zauvijek ne potraju a ni dođu kada trebaju.  …


Noćas kad me ne čuješ, mene i hod moj ja ljubit ću te više.   U tami, ili samo skrivena sjenama ja svejedno ljubit ću te- više.   Tiho a ponekad i tiše da ne primijetiš dah kad ljubit ću te- više.   U snovima da te diram uzdasima a ponekad ..da ljubim te, još…


Ove noći ja trebala bih da shvatim.   Trebala bih da te volim i dalje da tratim samo da shvatim jer te volim tebe. Jer ako ne shvatim ti pripast ćeš drugoj pripast njoj kao prije mene. U noćima poput ove (što puše) ja imala bih tebe kraj sebe, kraj mene. I klela se jesam,…


Decembrom mi tuga dolazi najtiše najlakše pa tiše. Decembrom kad šalje vjetrove meni a dolaze kiše (pa tiše). Decembrom ludo mi bije ovo srce (gluha jesam) kad radi to ono najtiše. Decembar je ostao da mi sije kad proljeće tebi je ostalo je. Tiho, najtiše, najlakše.


Nemaju ruže onih trnova da ja ih osjetim pa da zaboli.   Nemaju ljudi onih znanja da vele mi o tebi a ja da ne poletim kad te se sjetim.   Ne sjećaš se onog čega imaš u sebi duše moje kada sanja.   O kome da sanja ako trnje ne boli čija bol je…


Ne vjeruj mi ljubavi kad pišem o tebi jer tada ja sanjam. A što su sni da boljeli ne bi?   Ne vjeruj cvijetu što danas plače vele ( sutra umrijet će – kažu) i svakom gostu bude kraj a ti predugo već i jesi u ovoj grešnoj duši.   Nisu ruže uvele ako ih…


Noćas bih mogla istkati balade o tuzi. Ali ne ću.   Prva noć u kojoj ću pjevati o svatovima. A šuštanje oko kuće tvoje.. Nasluti da luta tijelo moje oko kuće tvoje.   Prva noć u kojoj ću pjevati o crvenim cvjetovima. Jer su uveli.   A poslije, zorama pisat ću o vjetrovima što te…


Ludost je nizati slova i čekati crvene zvezde. Ludost je nizati riječi i čekati jeseni da bi grijali radijatori. Nas. Ludost je zaboravljati proljeća i pisati o jeseni. U jednoj sobi u koju jedino prozori gledaju umrijeh jer bilo mi ludo čekati te jesenima i ne postati ludost. Oktobarska.