Glatko, čisto, tišinom oslobođeno Otkud njemu pravo da vas slika Ogledalo, vaša slika i prilika, Otkriva vam tišinom ko ste zapravo. Ja bejah Onaj koga Đavolom nazvaste, Ja ruših, uništavah, ubijah, silovah, Ja sam Taj, Ja. Što se parčići plavog inja Pred vaših očiju razmeću, Ja ubijah, Ja ruših! Ono čisto, mirno more plavo, Tišinom…


Znao bih šta mi vetar uporno govori Da razumem senku svojih reči Pokazalo bi mi se zašto se jutro budi Da znam zbog čega otvaram oči I već prosvešćen znam zašto voda juri, Imam cilj. Jer zbog mene sve ima svoju svrhu Jer bez mene ništa ne postoji Niti vetar pišti, niti se jutro budi…


Kukala mi majka dok me rađala, Kukanjem mi ime nadenula, Kukavičjim gnezdom me uvila, Kukavom me mukom odgajala Pa se u mene duboko razočarala. Tuđim se razočaranjem moje perje ne kiti. Znam da me jedino moj kukavičluk štiti. To što neko drugi ispašta zbog mene To je zato jer neće ovim putem da krene. Vama…


Daj mi maramicu u kojoj skrivaš ono što te boli, Daj mi da je bacim niz vetar Da se uzdasi naših patnji rašire na ovoj šarenoj obali. Da se goblen naš sašiven od suza prostre kroz ovaj atar, Daj mi da se prostrem do tvog bola. Daj mi taj zagrobni venac koji polažeš kao sećanje…


Moja zvezdice, Ti što sjaše nada mnom puna znatiželje, Tebe, samo Tebe, imadoh i samo mi Ti prosvetli mračan put moj. Sada kada crne vlasi na glavi već olako brojim, Kada moje duge noge od traganja poklekoše ovde, A moje telo ukočeno i smoždeno od bludnih puteva i dodira, Sada Te molim uzmi mi onaj…


Zasadih na groblju cvet jedan, Crveni, meni najmio i čedan. Ma bejah majušno dete, a cvet nežan, Za rađanje na groblju, da, Za roditeljstvo postadoh spreman. Latice nema, a glas mu setan. Ma u detetu nema ni mrve sete, Ko detetu suzu proli, sebe življenja uškopi. Plamena kosa sveće pleše, Vetar joj pokrete njiše, Sveća…


Otvorio sam široko, preširoko dušnik Iz duše iskliznu svetao žar Iz žara se cakle četrdesetak Pesnika u horu Iz hora izbi bljesak. O, istorijo-ljubavnice, ti me ne prepoznaješ Jer palim drugačijim stihom žar I tuđe usne ljubim. Kada usnivam o svima skupa san Padaju reči i iz dubine izranjaju Kao svet raznovrstan. Pored jagnjeta sam…


Zmija što u tamnici tvojih očiju Nezasito, besramno jede svoj rep Milenijumima se hrane onim što gledaju, Svevideće oči tvoje, jedu život svirep. Opšte bludno galaksije, svoju ćud guše. Kružne tvoje crne oči, crne rupe Uvlače ih u crnilo odaje crne duše, Podmićući bestidno svetu dušu da otkupe. Tvoj pogled gnusan razvrat stvara! U tvom…


Svetluca kapljica topla Niz lice ostarelo, Za njom tama pala Nad mokrim čelom. Suza za suzom Lila se često. Starcu tužnom Prekrila bolno mesto. Pomno čeka sinove svoje Da se vrate iz rata. Učio ih časno da stoje Brat uz brata. Sam je odgajio Tri sina zdrava i jaka. Kad se treći rodio, Umrla im…


Leteo sam davno sa labudom u duši. Preleteo sam sve divne mozaike tla, Okeane ogledane u nebu ukrotio sam u suši, Savladao sam sva leteća, vazdušna zla, Nakvasio se suncem rastopljenim na kiši, Uzleteo iz najdubljih zemljanih uvala, Leteo sam davno sa labudom u duši. Trčao sam davno sa gepardom u duši. Pretrčao sam sva…


Ubiću je! Ubiću je pa neka se nebo sekirom prepolovi, Tom sekirom kojom zločin oslobađam da lovi, Neka munje pevaju rekvijem koji ja pevušim, Ubiću je pa neka me kazne da još više zgrešim. Pao sam ovde gde jedino za zločin i lom znam. Ubiću je jer me gurnu ovde ona pa me natera da…


Istina nas rodila, a laž zarobila, Čoveku srce bije hoće suštinu da otkrije. Laž je čoveku okove na srce stavila, Čoveku srce bije hoće suštinu da otkrije. Laž samo sebe laže i od čoveka suštinu krije, Od čoveka veće istine nikad bilo nije. Kad on traži iskreno i pošteno uvek dobije, Od čoveka veće istine…


Srne mojih noći, Kud putujete s krdom? Kom izvoru ili staništu stremite? Šuma, vaše kraljevstvo gori I rogovi vašeg kralja su pali na tlo, Smreke pište i prskaju zvezdoliki žar. Kud vas novi dom vodi? Plameni urlaju, padaju gola stabla, Ptice se nebu daju I sve životinje u trku izvoru se nadaju. Kralj šume sa…


Leprša od cveta do cveta. Unutrašnji je njegov najveći užitak Da čarobnim praškom zaprašuje razna mesta. Priroda tako stvara novi poredak. Krila krvavom mu bojom data, Kada se kreće kao reka krvi da teče. Puna je napora misija ta, Prostranstvo se širi a vreme ga peče. Razigrano leti, ponosno i strasno Kao da će večno…


U svetu blata najteže je blato skinuti sa sebe. Svuda gde hodaš sa kalom na tvom čistom runu, Sve će biti trošno i od blata sačinjeno. Svet tebe kalja trošnom materijom, anđele pali. Dok truneš u blatu sa krilima za zemljom prikovan, Gledaš ka lepom nebu i sa setom i svirepošću mu sudiš, Šta treba…


Vruća noć skida sa sebe haljinu od strasti Ruke željne mirisa miluju razgolićenu orhideju Telo uz telo vatrom pucketa, ognjištem gori ka večnosti Opekotine poljupcima greju hladne noći otkrivajući izdaju Obmana se topi nad znojem požude zadivljene prolaznošću Ova vruća noć se slatko hrani krvlju poslednjeg izdaha Žrtva se ponosom lomi u mraku pa besno…


Otkrih oči samo na trenutak, To jedino može biti sad Kad u tmini buknu bljesak Svetla poljubiše zemlju tad. Topla nijansa oblaka me sludi. Proteže se kroz mene onaj zrak Što me budnog probudi Pa očisti iz mene mrkli mrak. Otečene noge od hodanja ka propasti Pred provalijom čuše glas. Udalji ih nešto jako od…


Što me boli majko? Što me boli ovaj dan? Kad se prisetih te noći U travi pored bunara Ugledah odraz u vodi Što me začudi taj lik? Taj lik? Što ga nema? Čak ni u odrazu svom. Što me nema majko? Što me nema danas Ne plači mi bar ti Eh, što se bolan i…


Večeras suzama gasim ožiljke Od hodanja po čednoj zemlji. Večeras moja patnja pere tragove zla Sa zemlje lika detetovog. Dugo se slivala krv niz doline Koje su nastale zlobnim koracima. Zimi pahulje šire glasinu, Šire glasinu o večnom zlu. Večeras neka se sva zla otope Kao ove natopljene krvlju pahulje leti. Neka moje suze skinu…


Sve je lutka gola, oblačiš je sobom. Prepoznaj se u svemu što te poput ljuspe grli. Ljubavnik svoju ljubavnicu u krilo ljubavi obujmi. Poljubi sve što oko tebe igra u oru života. Upoznaj se. Upoznaj ono što tvoju dušu celi. Brat sestru posle veka života upozna, vekovna divota. Zagrli u cvatu lutanja skitnicu što na…


Ciganka je svakog jutra svoje telo od noći prala. Prala u obližnjoj reci, ali svoju muku nije sprala Jer ju je ista muka navečer opet sebi zvala. Duši njenoj je ove grozne misli nemilosrdno prikovala: ,, Prodavaj se, plači, to me ne može dotaći. Prodajom svoga tela i svoje duše želiš detetu pomoći, Ali nije…


Ako mi pokažeš da imaš srce Učiniću da ga radost prosvetli. Ako mi pokažeš da nemaš srca Iščupaću svoje i daću ga tebi. Ako mi zbunjeno kažeš da ne znaš Uveriću te da za sva vremena saznaš. Ali ako mi zabodeš nož u leđa Dok ti ja ovo iz ljubavi činim, Umrećemo zajedno istog trena.


Da l’ svanu dan kad ti milo sunce šapnu nešto? Da l’ pade noć kad ti dragi mesec šapnu nešto? Šta te to danju nauči da budan bdiš pod mrežom sunčevih zraka? Šta te to noću nauči da spavaš pod svetlim veom mesečevog mraka? Ma otkud ti to saznanje da kad počnu noći počne i…