H mojemu oknu Sunčece greje, zgleda lepo kak da se smeje. Tak lepo po svukud šara, i lepe boje po cvetju šara. Putuje nebom i oblake dira, kroz drveće vetar svoju pesmicu svira. Celi dan tak ono skače, čak i h potoku svoje zrake namače. A h večer kad se umori, mam se ne nebu…


Sončecu sam šapnula, ljubav mi je h krilo kapnula. Tak lijepa, nježna i mila, tu h srce sem ju skrila. Naj na toplome spi, da najlepši buju sni. Lijepe ju bum pazila, i svak čas malo pomazila. Nigdo ne bu znal, gdo je moje srce hkral. Sve moje se pjegice smijeju, kaj najlepšu tajnu krijeju.


a ja sama, prevrnutih misli, razbacane noći iza nas, s okusom, više ni ne znam kakvim ne poznavajući ni boje ovog jutra što dolazi gorko je biti bez tebe bez tvojih usana mirisnih od dima i mene same bolno bez tvoje boli zamnom, jesmo li griješili ili su to samo tijela bila zajedno u nekom…


U ovom bezvremenskom vremenu, u prostoru bez prostora, sama, grčevito živim na rubovima tvojih usana. U pepelu tvojih misli, dimu cigareta… ne volim ih, al´volim tebe… gdje sam, reci mi da znam se nasmiješiti, ili ne?!


samo tvoja, usta su moja, u strasti, dođi me ukrasti vinom me obnaži gdje da budem, kaži… cijela sam tvoja, nije to samo želja moja uzmi jako, mmm…volim to tako i ne, ne skidaj do kraja, ne još do samog sjaja… a onda kad poželiš, i sve mi poljupce podijeliš ne idi još od mene,…


Ništa ozbiljno, samo me poljubi, u meni onaj osjećaj probudi. Ništa ozbiljno, samo me dotakni, pramen kose, s lica ti mi makni. Ne, ma ništa ozbiljno, gledaj kako sva se ježim, i od tvog pogleda bježim. Ništa ozbiljno, vrat ti nudim, od tvojih dodira ja sva poludim. Ne, ništa ozbiljno, ne grli, al` uzmi me…


Polefko, već svetla žmiriju, i zvezdice gore svetiju. I Mesec se već žuti, lahko je videti kud ideju puti. Tak sve se miri, i lagani vetrić piri. Svi ideju spati, kaj snivaju, da mi je znati. H Crkve je čuti lagani zvon, to Anđelek popeva din-don. Tam h šume sova se glasa, bež`te miši, nema…


Kad h jutro se  sunčece zbudi, ne idi nikud, tu pri meni budi. H mojemu oku ti se najdi, tam gliboko ti slobodno zajdi. H mojim grudima diši, i sretno lice ti napiši. Ja bum se tebi stisnula cela, tvoje topline si bum zela. A gda se ona tičica hjavi, to znak je da dan…


čarape i vino, s tobom, sve je tako fino… to tvoje slatko tijelo, napiti moga bi se htjelo mirisan i opojan ko droga, tako željna sam zagrljaja tvoga… pogled tvoj i u mraku me mami, o kako volim kad nagi smo i sami jutro je i sva se opet budim za tobom cijelim u sebi žudim…


Tak sem si pri peći malo sedila, i pomalo već je svetlost bledila. Polefko svijeća je išla kraju, tam gore zvezdice su u svojemu sjaju. Tak sam se cela smešila; i z vinekom malo grešila. He, he..malo se opustila, i tak lepo prepustila… Osećala sam kak obrazi mi gore, a niš drukče ni bilo ni dole. 😉…


Kad bih ti pisala pjesmu, stavila bih samo dobre note, uplela bih povjetarac i valove plave, nek svaki dan našu ljubav slave. Kad bih ti pisala pjesmu, stavila bih samo lijepa slova, stihovi bi se ljubili i milovali strasno, u zavežljaju želja voljeli bi se jasno. Kad bih ti pisala pjesmu, ne bi joj se…


Negda, gda o ljubavi sem senjala, ja celi svet sam menjala. h njegvi ruki ja sem spala, da za me diše, ja sam znala. Kak najlepša roža ja sem cvela, del srca njeg´va sem si zela. H oku mi se srčeko smejalo, i celo me tak lepo grejalo. Takova toplina, baš sakomu treba, to je…


Štef se s Barom svadi, o velikomu problemu tu se radi. Jer Štef je u ormara zašel, i nekakove gaće našel. Pa si misli, nisu moje, sad bu Bara vidla svoje!!! Nešči mu po hiži šeta, i njeg´vu Baru smeta. Sad bum Baru pital, gdo se to po sobi skital! Al´ se Bara Štefu smije,…


Sneg je tak lepi beli, i h njemu moj kraj celi. Tak lijepe je videti počiva, i nigdi se tak važnega niš ne zbiva. Lepo je i z hiže van zajti, i h te beline se najti. Svežega zraka se nadihati, Zimi h rit pihati. Hehe…ona si misli da je meni zima, a meni je baš prima Zamotam si…


Zima je i Vrabec se šušuri, ma na Vrabicu on se duri!!! Ni pogledati ga neće, baš nikak nema sreće… A tak bi im lepo bilo, da su skup pod jedno krilo. Al´još malo i to bu prošlo no, Valentinovo bu došlo! Pak se bu Vrabica smejala, i z Vrapcem skupa grejala!!! :))


Utonuh ja u tvoje, a ti u moje oči, za nas od ove nema ljepše noći. Kao vino pila sam ti tijelo, tako divno nago je cijelo. I drhti uz mene napeto ko strune, tvoje usne ljubavi su pune. Dok miluješ me tako nagu, mome tijelu daješ snagu. Uz tebe sam samo tako vrela, i tako lako predajem…


Tam pri onomu selu, a gdo ne zna, baš pri onomu vrelu, zima se vun ne da, i gunja je još nositi  treba. Sneg tak lepo sve pokriva, a zemljica najlepše sanje sniva. Pak se i potok  sav zaledil, i nekak je celi probledil. Al´ ga sončece od`zgora škaklja, smeje se on ispod tega stakla. Čujti…


Noću dok ležim sama, i pokriva me samo tama, uzavrelih bijelih grudi, u meni sve se budi. Miluju me sa zida sjene, lagano, poput morske pjene. Tijelo mi se u vatri hladi, sa neba gleda me Mjesec mladi. O Mjeseče večeras sam tvoja, treba mi sva ljepota tvoja, večeras ću svjetlost ti krasti, a ti…


Kreni  mi niz vrat, ma ne, ne gledaj na sat. tu, budi tu, obuzmi me cijelu, svu… Onaj drhtaj ti mi daj, i u očima sjaj. I ne, ne žuri tako, miluj me, miluj polako. Grudima jezikom se spusti, usnama jecaje izusti. Od ugode ostani bez svijesti, u grču tijela ćemo plesti. A  onda, da…


Polefko se vliječe megla, i zima je hižicu stegla. H ljetu zeleni sad bregi su beli, čez okne je videti mesec celi. Sve je tiho i niš se ne čuje, saka steza svoje sanje snuje. H  peći ogenj veselo igra, i prva je zvezda k mesecu stigla. Na celi kraj se spustila noć, vreme je…


Zagrli i prepusti, k meni ti se spusti. Siđi s oblaka bijelih, donesi mi poljubaca zrelih. Osmijeha što sreću nose, zagrabi mi cvijeća puna rose. Stani i pogledaj me u oči, prenesi mi svoje moći. Ne lutaj i ne trči s vjetrom, ti mene učini sretnom…


Tam pri onomu selu, je baš pri onomu vrelu, ljeto više nije i sunčeko više tak ne grije. Oblaki nebo zapiraju zgleda kak da i zemljicu diraju, Trava se polefko žuti, od megle mokri su i puti. Al` sve nekak toplo ´zgleda, jesen zimi još dojti ne da. Veter z kistom po listju šara, tak lepe…


Oprosti, dodirnuh ti rame, večeras strah me i mene same. Oprosti, ja ne znam što sada želim, možda sebe s tobom da podijelim. Oprosti, dal` smijem ti prići, pokušaj me u nebesa dići. Oprosti, molim te,  shvati, daj sunce da mi se vrati. Oprosti, al` daj diraj me smjelo, onako, samo onako divlje i cijelo…


nacrtat ću zvijezde nek ti brzo dođu i sve magle da pored tebe prođu ukrast ću i sunce nek za tebe grije i jedan osmijeh da te zagrli što prije   Mariji 🙂


Z kleti je zišel van, mislil  si je, još je dan. A Mesec mu se z gora smeje, nemre najti puta gde je. Pak ga saka graba sebi vleče, doma mu se iti neće. Jer si misli da ga budem tukla, i za rubaču po podu vukla! A on ne bu ni pisnul, same se bu h…