TI SI MI…     »Eh, ti ne znaš ne, ne znaš, šta si mi? Ti ne znaš da si mi sve na svetu, na svetu ovom našem Ludice moja. Eh…, ne znaš a, kako bi znala kada sam skriven pod maskom kakvog trgovačkog putnika krio lice pravo i osećaje. Samo da znaš! I, sâm…


STANISLAVA Da li znate možda: kako je zima čarobna? Znate li, kako je na reci kada je topla i pitoma? Znate li, da li ste videli, i da li vam je neko pričao; kako je pesniku kada ga obuzme lira? Da li ste doživeli, ili možda samo zamislili, kakva može biti žena? Možda, da…, možda…


PO PODNE Kao mačor oko kaše tako ja oko nje…oko njene suknje i jabuka iz korpice. Kao neki Don Žuan pod terasom stojim, ispratim je pogledom a trenutke brojim. Isčekujem po podne taj 13-i sat, da ponesem namirnice i prošetam psa. Kao maca oko peći dugo mirno predeš, namere su moje čiste…želim da te zavedem….


KAPUT     Pod kaput sakriću cvet pod kišobran, oči u cipelama korak. Pod kapom, želje: tada niko neće znati kuda me vode putevi. Pustiću goluba pismonošu, nahraniću žutog psa: napisaću pesmu naopačke: samo je ona pročitati zna.