Dodiruje me strah… Osecam ga… A proslo je dosta… Dugo ga nije bilo… Mozda je spavao… Mozda me je samo ignorisao… Sada je opet tu… Da natera lešinare da lepršaju u mome umu… Da mi unose sumnju i krvavim perjem crtaju znakove pitanja… Ljubi me strah… Pravi mi nova udubljenja na usnama… Prkosi mi i…


Pokusavam… Da ih saberem i oduzmem… Slazem ih kao ciste stvari… Bacam od sebe kao otpatke… Trudim se… Da ih rasporedim na svojoj skali vrednovanja… Posmatram ih i analiziram pomno… Prigrljujem ih i odbacujem ih kada pomislim da nisu tacne ni vredne… Sakupljam ih…  Kao ordenje,kao priznanja koja mogu obesiti o zid… Ekser ne probija…