“Ujedi stravu za srce, ujedi i oblak i kamen i vreme i otvori crnu ružu u vazduhu” (Vasko Popa) ________________________________________ Ja sam tvoj krst tvoj strah,  tvoj hormon rasta nepodnošljiva uspomena ljekoviti stid orgazam koji nikada nisi imala.   Ja sam naoštreni nož hladni  trozubac pritajen u hljebu najcrnja dijagnoza  zaboravljeni san zadnji ljetni dan…


  Као SMRT je dlakava od anusa do ključne kosti jezerо puno utopljene djece isušeni eksterijer bez horizonta Као LJUBAV  je Sotona na raspeću zmija  davljena sopstvenim  svlakom fetus zaglavljen u pola porođaja kotrljanje samoglasnika u bezubim ustima Као MILOSRĐE  je najdrazi alibi  tiranina Dvoglavo nedonošče na jednoj sisi Surogat suze u igracki na baterije…


Kad me biješ  udaraj tako da krv ide u gornje ekstremitete  biće ti ljepše da pužem kao nedostojno biće  i da te držim za skute  tražeći milost koju nećeš dati  Ništa ne prija tako dobro kao uloga Boga  Svaki krvavi ispljuvak  koji istisneš iz moga onesvještenog bića  zgazi kao pikavac i pljuni na moju mladost …


(pjesnik pjeva lošem kritičaru)   Ozaren talentom ili sličnom fobijom prislanjam te na zid na sto na zemlju i natežem u debelo meso zadriglo  od filozofiranja o smislu i sintaksi   Dlanom ti zatvaram brbljiva usta koja znaju sve o slabostima drugih i premještam unutrašnje organe vršeći veliko spremanje malog mozga   Srcu i jetri…


Kad se izujutra probudiš na groblju I umiješ vodom iz posude za cvijeće Koju ti posipa davno umrli otac I kaže: Ne dolazi vise odrastao si Kad voljena gledajući kroz tebe u klin na zidu u složenu odjeću dok ležiš na njoj na hladnom betonu ćuti sa najvecim jaukom na licu Kad grupu nevažnih fraza…


  Kao kad mrtvac udahne život Osmјeh se razlije bolom Uživam pod sočnim bičem nesvјestice   Večeraj moju najveću oholost Osliјepi me da progledam Srce mi isjeci na: hoću i hoću još   Razlažem se na sve i ništa Na vodu na so na krik Stojim ti naopak u oku   Duša mi je znojna…


Meni više ne trebaju riječi Pa ni srce koliko ni cigareta nije nužno Meni valja izmisliti san pa sa njim leći I strpljiv cvijet da me takne ako spavam ružno Zar desiće se zaista izmirenje spavača i snova? Počesljaj se zakiti ružom ne propuštaj priliku Kad jednak je poljubac brata i lopova Ja se evo…


   Gdje stavim palac tu pčela ujede  Gdje zabijem kost   nafta iscuri  Gdje ugrizem  Bog odobori  Gdje jezik pružim jabuku ogulim   Kad  vrištis prizivas kišu  Kad si u sjemenu  nemas očiju  Kad šapućeš laješ od treme  Kad se dignem sa tebe postaneš  leš   Nema vode koja može da spere  Niti vatre koja zna …


  Ne pišem ja što mi um tako traži Niti što me ruka tlačitelja goni Niti me krv vodi u tu nedođiju  znakova   Pišem da ne bih pišao po bosioku Da ne zajašem ženu koja kaže da mi je sestra Da ne povraćam po rumenim obrazima  dječice Za koju očevi misle da su njihova…


OČI

“Snove snivam snove snujem, u slike bih da ih kujem” (Laza Kostić)   Oka dva su smrzla mora razglednice iz zatvora Ja sam znao i bez lica to me gleda moj ubica Oholosti sudnjeg sata čekaono za dželata Slutio sam krotka žrtva najviše me vole mrtva Sva su čula čopor pasa puštenih u krik bez…


  “Bol mi kaže: ja jesam i dok jesam  jesi i ti”. (Ranko Marinković) ___________________________________  Ležim  pod srušenom kućom  Crvljiv  u prahu i pljuvački  Mozak  nema zraka srce lupa  Kao pijani poštar na  otvorena vrata   Nema živih nema mrtvih Tek poneki predmet salutira u tišini   Sada je jasno da nebo ne postoji To se…