Malog  je Peka podigla baka, mališan rastao vezan za nju, otac i mati, zemlja im laka, sjene što blijede u sjećanju.   Na kraju grada, sa južne strane trošna, uboga kuća kraj pruge u njoj je sjetne brojio dane, zalogaj sreće uz gutljaj tuge.   Ostala djeca nemahu brige marili nisu ti za skupoću,…


                 Kada me groznica u krevet svali,            čelo mi gori, usta mi suva,            ona me tješi, ona me žali,    do zore budna mama me čuva.      Ako mi loše pođe u školi,   donesem slabu, blijed, u strahu,   mama mi šapne kako me voli ,   tatinu…


          Stiže čak iz Semberije novi profa iz hemije. ne slutismo vragolani da nam idu crni dani.   Za tri dana čudo svako,  „I sa ovim ćemo lako!“ , Šta nas čeka nismo znali  inače bi lelekali.   Gore nego šupalj zub  mučio nas Dragoljub.   Težak čovjek k’ olovo tražio…


Svaki dan mi sličan prošlom danu, ničeg novog kò da se ne valja, živim život po preciznom planu utvrđenom do zadnjeg detalja…   Pored mene stalno face iste, mirne, fine , dosadne dobrice, nikog što bi imao tri čiste da me vodi preko stranputice…   Hoću neku da me mjerka drsko, na čelu joj romantika…


  Bolje da ne znaš sa čim se nosim sa kakvom mišlju sačekam jutra, kojim bijesom Bogu prkosim i kako krvarim za bolje sjutra…   Toliko toga krijem od tebe, neću da lomim tugu na pola, rađe ću ruku dići na sebe nego da budem uzrok tvog bola…   Srce mi pumpa čemer kroz vene,…


Tebi treba neko ko ne skače iz sna sav u hladnom znoju…a to nisam ja.   Tebi treba neko ko umije i zna da stane uz tebe…a to nisam ja.   Tebi treba neko da ti sebe da siguran u ljubav…a to nisam ja.   Tebi treba neko kao štit od zla tvoj anđeo –…


      Mala Milica ni kao beba nije voljela mlijeko, ali se ozari kada joj pivo slučajno ponudi neko.   Druga se djeca grabe za sokove ona Boga mi – jok! Ali,  ako joj daš gutljaj pivca dobićeš tri puta –  cmok!   Nikšićko,Valjevsko – nema problema može MB i BIP… Samo neka je…


                                                                                   Ma da mi je čega bilo,                                     suvog vrata jedno kilo!                                     Il pasulja s’ rebarcima,                                    mladog sira sa čvarcima!                                      Zasmočenog kačamaka,                                    vruća hljeba i kajmaka,                                   …


                                                                                                Nježno sa lakim velom sumrak pokriva selo.                Snijeg trpa od jutros i sve je potpuno bijelo.                Iz neke nebeske…


( Sneškina pjesma… ) Pjesma djetinjstva, umilni zvuci, Sneška i tata, ruka u ruci, očevi drugi za poslom lete njoj tata sadio suncokrete. Zavoljela je Sneška iz cuga ponosnu biljku, sunčevog druga, provela svoja najljepša ljeta u bašti prepunoj suncokreta. Baš život čudne zakone piše puno ti daje, uzme još više. Sneškinu dušu okova mrazom,…


  Kad predveče sunce na svom putu klone i umorno lice skrije za planinu tad poljima sjetno čaktari zazvone i gašnjače lampe u kućama sinu.   Popale se zvijezde. Sa sjevera dune. Oblače se košulje i džemperi pride. Šumarkom odjekuje zadnji kliktaj žune što sluteći kišu na počinak ide.   Pjevaju čobani od tora do…


Moj ćale kad hrče ja se prosto stravim čepove u uši obavezno stavim.   Kao kada „Formule “ motore  upale e, tako otprilike zvuči i moj ćale.   Vukovi se mudro drže dalje od mog sela glasniji je ćalac nego deset vuvuzela. Ni  miševa u blizini mi nemamo više ne prija im kako noću ćale…


  Spavaj maleni brate, slatka kapljice meda seka uživa da te dira, sluša i gleda.   Spavaj maleni brate, tvoja te seka pazi i lako kolijevku ljulja dok ti kosicu mazi.   Spavaj maleni brate, dragi prćasti nosu seka ti pjevuši tiho i ljubi nogicu bosu.   Spavaj maleni brate, rasti mi kao iz vode…


  Zbog jedne Goce, da vam se žalim dok kažeš keks ja pobudalim.   Kada me pogleda očima plavim ja se skroz izgubim i poblesavim.   U mome pravcu kad Goca krene nema smotanijeg stvora od mene.   Sav se ukočim i udrvenim u licu planem i pocrvenim.   Juče uz osmijeh reče mi :…


  Zamisli…junsko veče u predgrađu i miris lipe što opija. Staru krčmu, zvuke harmonike, pjesmu vječito žednih pivopija.   Zamisli…tu, na kraju iste ulice dvorište, bor, na njemu pticu. Pod borom mali sto i klupicu i tu na klupici nju – djevojčicu.   Zamisli…prćast nosić, kosicu plavu, sandalice, svilenu bluzu i tek u samome uglu…


                                               Kabanica                                Nju u školu dovozio tata,                              mirisala slatko na vanilu,                              ja pravio kolače od blata                                                        i pušio kukuruznu svilu…                               Nosila je broščić na lančiću,                             uspomena na pokojnu baku,                             ja igrao pokera u siću                             i lovio zmije po vrbaku…                               Svirala je…


  Neke stvari ove noći  prosto vape da se dese, daj da okusim ti usne pa nek đavo nas odnese… Da u tami istražujem te predjele natenane, tvoja brda i doline, daleko je dok ne svane… Da se predaš i osjetiš čvrst a nježan muški stisak, da te volim i razbolim, izmamim ti slatki vrisak……


Zar hoćeš kraj prije početka? Ma ti si stvarno ptičica rijetka… Začaran dragulj u moru sivila, ti samo slijepog ne bi zadivila… U tvome oku prevara spava, moj skriven san – tvoja tajna java… Osmijeh ti ima opaku draž dok ti niz usne slatko curi laž… K`o god te učio, loše te naučio da kad…


                                                              Oproštaj     Raširi krila, malena ptico počinje tvoj veliki let. Nad tobom nebo prepuno zvijezda  a ispred tebe čitavi svijet.   To tako mora oboje znamo  pa zato ponosno podigni čelo. Na tome putu nek ti je samo  glavica hladna a srce vrelo.   Raširi krila, malena…


                                Lahor prstima nestašno šara                             praveći haos u mojoj kosi,                             na dlan mi slijeće bubamara.                             Kakvu mi tajnu poruku nosi?…                               Opojno mirišu rumene ruže,                             mjesec se igra, za oblak krije,                             dok snovo nebom lagano kruže                             sve ima prizvuk čarolije…                               Volim proljeće u sam…


                        Dolazak u selo            Ko pijan mornar vijuga cesta      između zelenih brda i dolova,      pozdrav ti šalju pijetlova kresta      i rika pitomih, dokonih volova.        Nogu pred nogu, pa preko polja      tog mekog, travnatog i cvjetnog bespuća,      pa kroz ograde od trošnog…


                                   Pod ciganskom čergom                                Kraj vatre nekako se stisnu                            tih šest čupavih glavica                            gledaju kako napolju kisnu                            pas Šarov i kobila Slavica.                                                      Okolo čerge bare i blato,                            ptice nebeske Bog dragi čuva                            na njima dronjci al’ im je zato                            osmijeh…


          Čvarci                            Pozna je  jesen.Jutarnja slana.                        Mene od sjećanja podiđu žmarci.                        Odlutam mislima do onih dana                         kad su se spremali domaći  čvarci…                          …Kasapin klao iza kuće,                        ja bih  komšiluk zvao na čast.                        Tata prisip’o rakije vruće,                        majka u kazanu topila mast.                        …


            Zlojed                             Mene je moja rodila mama                        prilično malenog, žgoljavog pritom                        s cirka dva kila i stotak grama                        već posvađanog sa apetitom.                           Teško ga onome ko me je hranio                         zalud se znoji, brzo bi shvatio                        od svakog sam se uspješno branio,                                                  što bih i progut’o  ja…


Kad tata naveče ka poslu krene on uniformu svoju navuče, prvo nježno zagrli mene, seki kroz kosu prste provuče. Mami daruje poljubac lak tako se redom oprosti s nama, pa hrabro zamakne u mrkli mrak u starim, pohabanim cipelama. Do posla puno, on ide pješke, bije ga vjetar, kiša ga kvasi, neke su noći njemu…