NJIVA

Noć se zalepršala kao crna griva. Okićeno kruškama zlatnim nada mnom se svilo granje, A preda mnom se prostrla bela njiva, I plug je spreman za oranje. Reči se zaigraše u mislima, Razleteše po glavi k’o pijane skitnice, Vođene slepim ljubavima, Sve popadaše sa strme litice. Posadiše se u razoranu njivu. Ispletoše mrežu od razgranatih žila. I sad je gledam, razdraganu, živu, A malopre pustinja je bila.

PTICE

Ne krčite šiblje! Pod njom se kriju vrapci i senice. Šta je to u čoveku divlje, Da ubija nedužne ptice? Ostavite šume! Po jedno gnezdo u krošnji je svakoj. Zar baš niko ne razume Cvrkute ptica i njihov poj? Otvorite kaveze! Neka iz njih prhnu u divljinu. Nek rašire krila k’o lepeze, Dok pevajuć’ grabe u visinu.  

FAUST

Prelistao sam baš sve knjige božije. Potroših svu mladost sticajući znanje, A mnogo toga u senci se još krije; I sve što više učim to znam sve manje. Podaj mi dojku, da napojim se mleka I medenom smolom namaži mi lice. Proteče mi život k’o planinska reka, Uspori ga malo, moja Đavolice. Okiti mi kosu perijem od sova I zadeni međ njih jedno pero petla. Ja bih da doživim iskušenja nova; Popalimo sva na svetu ovom svetla. Ukradimo plamen od boga istine, Svaku senku tamnu obasjajmo njime. Obuj me u…

CARSKA VOJSKA

Carska vojska kreće u boj Da pogine za narod svoj. Žene bac’te pred njih cveće, Poželite malo sreće! Plaču deca, plaču žene, Jer njihova ruža vene. Carska vojska u boj stiže, Bojna koplja u vis diže. Drvo puca, metal zveči, Ratna huka poljem ječi. Mačem seče, kopljem kolje, Leševa je puno polje. Carska vojska bitku vodi Da svoj narod oslobodi. Sve junaci željni slave Krvoločno seku glave.  Po bojištu krv se lije Dok se strašna bitka bije. Carska vojska bitku dobi, Neprijatelje sve pobi. Zastava se sad viori. Pobede se…

JA IMAM SVOJ SVET

Nekome sam list, nekome knjiga, A šta to mene briga. Ja imam svoj svet, U njemu svaki kut Poznajem napamet.  Neko mi viče, neko mi kliče. A šta me se to tiče. Ja imam svoj svet, U njemu znam kako Miriše svaki cvet.  Nekome sam led, nekome vatra, A šta me se to smatra. Ja imam svoj svet, U njemu poznajem Baš svake ptice let.  Neko me mrzi, neko me voli, A šta to mene boli. Ja imam svoj svet, U njemu mali krst Na kom sam razapet.

UPUTNA PESMA

U pesmama mojim se učite životu, Jer valjajuć’ misli ja sam snagu stek’o. Ne tražite u njima prividnu lepotu, Već poruku taštu koju sam izreko. Jer doste je više patetičnih reči, Stihova sročenih tek iz zadovoljstva. Uz pesmu se smeje, uz pesmu se kmeči, Uz nju se nadju potrebna spokojstva. Oslušnite pesmu k’o cvrkut slavuja. Oslušnite zvuke, osetite ritam, Jer u njoj plamen večnosti leluja. Bez tog pesma šta je, da vas pitam?

ILLUMINATIO HOMINUM

Razum su nam pomutile laži, Ispunile nas mržnjom i strahom: – Ko nije Naš, nema šta da traži U otadžbini Nam. To Naš je dom. Ko god ište Naše voće brati Nek mačevi Naši ga probodu. Otadžbini treba život dati, Za njenu čast i njenu slobodu. Upamti reči što ćeš čuti sad; Nema lepšeg od domaćeg hleba I k’0 ovo Sunce neće nikad Grejati te Sunce tuđeg neba –  Hej, ne postoje granice glupe! Ni države, ni nacije lažne. Te su laži isuviše skupe, Kad za uzvrat životi se traže.…

ROV

Noć preduga i san mislima proteran i dan budno dočekan. Večita tuga. Polja bezdana i sat, što beži u nepovrat, je brat oštrici koja reže vrat. Staza neznana. Dom je daleko. I hod, što jecavo lupa o pod, je brod koji potanja u svod. Čuje li neko?! Čuje li moj krik i zov, koji putuje kroz rov? I kov! Naše sudbine kov nema dragi lik. Krv je rasuta. I brid! Sada ne treba mi vid tela da gledam, ne cela, već raspadnuta drugova mojih, a i tuđina. 

PEVAC

Zašepurim se, narastem k’o pevac kada si mi u blizini, A hoću da izgorim u sopstvenoj toplini. Krv mi uzavre i jeza se niz nerve spusta; Kao pobesnelom psetu bela mi pena izbija na usta.