Kad porastem Kad porastem biću leptir, cveta mednog,krila dugih, čim ucveta slatki mir. a jutro postane, lepršavi stih. Kad porastem biću esej, o ljubavi nežnoj lakoj, Pa kad šapnem suncu:  „ Grej ! „ biće toplo duši svakoj. Kad porastem biću dan, k’o kupina sočan, sladak, jer sa noći dodje san, a sa njim i…


Pitaju me: Da li će večeras, da padaju kiše, da dobuju zemljom zvukom činela…? Kažem im : Ne, biće tiho,tiše k’o san u satu kasnom, ko spavanje tela. Možda im je sunce istopilo perje, po krilima njihovim kojima mašu, pa sad kao iverje, razleteli se pravcima nenadanim,naglim, iznenadnim,novim. Kiša i noć,brat i sestra su, al’…