Zamišjam da san prostor u tvom vrimenu, periodična svitlost iz osame svisti. Tu negdi me smisti, uz prodanu rič za šaku dojma, u stope prikladne. Nevidjive i nečujne zahvalne misli inkolane na korak su  do sna. Zamišjam da sam vrime u tvom prostoru, sva četri stađuna po moru prosuta prid vratima dna. Koliko je dopušteno lutati…


Bili dane rojen iz milosti zakantaj mi uspavanku. Iz šudara zaborava u kom tišćeš modre sjene probudi mi uspomene. Di se  krila umirućih maestrala pod kapom nebeskom kripe deštožo mi u san vrati nike davne  slike lipe. Sa kavala iz dajine di vali mi kose pletu ne dozvoli da potonen u bezdan praznine. Gingolaj me u kočeti…


Di pobigne misec kad s moje posteje ode i s moren se spoji, u zlatnom vezu bešćutne dajine. Di kriju se grandece naših obala i radosna jutra bar nekad od kraja odrišena. Kad nebo uzavrije u suludom nizu dodira u zagrjaj zamantanoj svisti. Povrh čežnje rasplamsalih nemira utaži se žeđ radosti . Postoje li  svitanja…


Ostajen ovdi gospodar svog tila dvojstvo nevera i bonaca . Ostajem ovdi čuvar svojih uspomena, plesom vala u lažinu zapetjana bez vrhunca slave. Izgubim rič moćnu u paleti kolura svog zakjučanog svemira. Lutam u ostanku maćanih nemira nasrid kanala u zagrjaju fortunala. Samo oči govore, u templima bilo tuče. Zaspala ranjena tica bez srca bez…


KAD

Kad jednom  izblide sva moja jubičasta svitanja kad kušnje zemajske me potope, besane noći kad  se zacrvene od jeke u kušin prigušene. Ja pivaću moru Iz hrama slanosti svog oka, iz ponora slabosti zgrišpane akoštaće sve prošlo i buduće. Dušu svoju pridaću, usnulom žalu drhtaj svoj nemoćni u ruke maestralu. Postojanje moje tek u salbun posloženo, u…


RAJ

Jubim jutra sva u svitlost tvoju zamantana. Dah prosut iza rajskih ponistra na provi zaborava obišen dan. Jubim žeju iz bistra redka oka, friž postojanja za vičnost ostavjen. Utopjen smiraj opoćena trena u živo nebo vraćena sjena. Skorena suza s morem se spaja vrije u trenu dok jubim vonje ponizne mašte. Jubeć tako ruku rajske moći…


Prsti tišine razapinju cvit sa usana čudnovatu besidu iz srca. Ravnodušna pisma duše u bezglasnu nemoć svezala snove. Zarobjena vira u pustoš istine, mrva svisti u hodu nakupjena. U kraju oka slanost zasvitluca u dvista koluri zablišći misečina. Vapaj neba u vitru jubavi, o bili bok se razbije val. Čekanje prid zatvorenim škurama da plima spere…


Darivam ti okvir žeja  požutilih srž njihovu  zakotrjam baš iz ognja ove gluve noći. Ne nadaj se ,da će jutro fermano izbliditi  te sanjarske  moći. U okove svezala san jednostavnost prihvaćenu, sve obrise odanosti dobro znanu zboršanu mi maštu. Zgrišpanu bandiru sriće šumprešaću, odu raskoši zapivaću. Zalampaće u škuroj tmini gordost danih obećanja, iz bavula stih…


Danas u mojoj kosi caruje tišina. Da oće svitlost ostat zapečaćena, u zakjučanoj sceni vičnost uglazbjena. Danas se vraćam izgubjenoj sjeni u predvorja zacakljena. Daje od šutnje uteć bi tila ostat zaboravjena. Da mi je force za tugu dana u zlatni vel prikrojit, s olujnim moren za bonacu se borit. Nek ostane friž na nebu…