Tišina zvoni. Svakodnevno ništa Dolazi od tebe. U srcu mi bdije čekanje. Lijegam u svoje snove Uzaludnih čežnji. Jutro će opet početi tobom. Ne znam zašto si urasla grana zimzelena U krošnji mog drveta  I zašto ti korijenje očvrsnu U mojoj dubini Kad iz tvojih oblaka Ne padaju kiše Niti s tvoga neba Grije sunce.


Iza velikih zidova Pružilo se prostranstvo naših života. Sve je moje i sve je tvoje Ništa nije naše. Bistrina zelene rijeke Potopila se u rukavcima mladosti I zaplovila morem Na kojem druge lađe Podižu bijela jedra. Još tražim naše sjene Na kamenoj obali Dok cvrčak svira pjesmu bez kraja.