PENELOPA

…  i ovako dok čekam mogla bih da kažem da sam živela onako kako može jedno Punoletstvo stvorila sam ljubav stvorila sam prošlost i lepu i slepu udarala po rukama gazila po blatu i slušala svakojake reči reči ljubavi reči prekora reči dosade

DA!

da! to sam ja! žena-devojka iz ere instant zaprški i falusoidnih oblika u obliku muškaraca da! to sam ja! žena-devojka muška inspiracija ponekad baš gadno pretučena idejno-ideološki skoro istrebljena

KENOZOIK

moja majka je sunce a otac nebo moja majka je zemlja a otac okean moja majka ume da sluša a otac da kori i savetuje moja je sestra priroda prasvet je moja domovina moj dragi ima duge i ogrubele prste ja čekam naše prvo dete i veliki potop dugo najavljivan od Svevišnjeg pa ipak postojaću kroz vekove  

KAO VUČICA

okrenuću se svojim istorijskim korenima nimalo ne mareći za ono što ostavljam iza sebe iz moje duše duva lahor sa snagom košave okreće nove listove suva su mi usta od pogrešnih i suvišnih reči i nije me briga ako zauvek zaćutim i sa svim tim ljudima oko sebe uvek sam bila sama od sada nema zvukova neću čuti ništa kao vučica

VATRENO KRŠTENJE

dragi moj još te nisam rodila a kao da jesam dok sedimo ja ti i tvoj brat na ovoj prolećnoj klupi za sreću i mučenje moram ti priznati dve istine volela sam rajske vrtove do same granice neba osetila svaku sam poru svog sopstvenog tela ruke sam stavljala u vatru zbog tebe bila sam tvoja i majka i ćerka ti si me nevoljno napustio budi moj advocatus diaboli širom mi otvori oba suzna oka ti znaš moju knjigu celu napamet bibliju moje duše koju sam izgubila

PIŠEM

pišem u ovoj sumornoj, kišovitoj noći dok se odlučuje o mnogim stvarima ne zadugo svetovi će se rušiti ne zadugo usne će proklinjati a tako naizgled izgledam mirno dok gledam njenu plavu kosu rasutu po jastuku o kojoj je on maštao dok sam ja pisala i od njega stvarala Boga ali sam prekasno shvatila gde sam pogrešila