Bili smo sami na mostu tuge, Zagrlio si me nije ti bilo druge Shvatili smo da je vreme za rastanak nas – baš u ovaj cas Pogledao si me, oci pune suza, u grlu knedla Vise nisam bila onako vedra Stajali smo tako zagrljeni satima, Niko da ide ka sopstvenim vratima Ali svako svojim putem…


Pokusacu kroz pesmu ovo da kazem A da vas nimalo ne slazem Koliko puta ste culi da ste drugačiji i uplasili se da bićete ničiji neko vas je npr. prozivao zbog naglaska i akcenta i vremenom je pocelo i vama da smeta. Neko vas je prozivao zbog nacina odevanja, da ste vremenom postali predmet ismevanja….