Staklo   Lomljivo staklo sudbine nadvilo se iznad mene kao krov. Sve kristalno bi i ništa se ne zbi na tom staklu. U aleji mašte iskra se savila da zakuca na tajna vrata sreće. Pitam te, drago moje biće – kada nestadoše svi treptaji svica? Pitam te, draga moja srećo – kada suze isušiše nebo?…


Dođe tako čas u životu   Dođe tako čas u životu nekako suv, bezdahan, zakočen, smoren – poput privida da uspevaš disati, a ne možeš. Dođe čas, pa sutradan kao da ga nije bilo. Sve sija od jutarnjih boja, od vatre i sile radosne. To se naš put od prvog do drugog ekstrema tu usložnjava….


Umor Na vetrometini života teraj me, teraj, druže, dalje od svetlosti, dalje od tame, dalje od ljubavi, dalje od mržnje. Teraj me, teraj, druže, dalje od prijatelja, dalje od samoće, dalje od ljudi, dalje od sebe. Teraj me, teraj, druže, dalje od sunca, dalje od mraza, dalje od kiše i jutarnje rose. Nosi me dalje…