Nadvila se magla nad tihim sokakom i pred svaki korak poglede mi guši. Natežem se kao slepac s kakvim štapom, koji samo sapliće me, obara i ruši. Nailazim usput na redove duge, nizove od kamenja, drveća i ljudi, što uporno stoje, sleđeni u mestu, i prkose svakom ko se išta trudi. I sad ne znam…