Ugasio se osmeh koji me osvojio, u koji sam se nesvesno zaljubio, prosto iščezao je , nada, ona pusta koja poslednja kao svedok ostaje kojoj sam verovao da ostati sam neću, nestala je.   Ugasio se i ugasiće se još mnogo sličnih, tužnih ali iskrenih, na koje će i drugi nesmotreno pasti, ali ovaj, donekle…


Jutro je i „Život je prelep“ Laž koju ponavljam iznova Svakog, U nadi da i sam poverovaću u to. Promenut samo okvir realnosti, Kanal serviranja istine , a ostalo Sasvim isto .   Oblačim se, I onu gorku jutarnju na brzinu, Pa rutina koja kao programska Petlja ,ponavlja se. I taj slučajan pogled na prozor…


Nedostaješ mi prijatelju mali, I onaj naš smeh stari, Zasto ti šansu nisu dali? Nisu valjda i to malo od tebe krali.   Nedostaješ. Bol mi posle tebe prijatelj posta, Nisam znao da kažem „dosta“ Sve izgledalo je ko fraza prosta Ali snage nije bilo dosta.   Nedostaješ. Deo mene je otišao s tobom, Nisi…