Kraj

Postao sam vojnik više nazad nema Ležim u rovu hladno mi je kisnem Niko ovde ne zna šta nam sudba sprema Kad’ pomislim na te dođe mi da vrisnem. Dok u blatu gledam uplašena lica Tup udarac metka osetih na sebi Iznad mene lebdi ptica zlosutnica Ove zadnje reči ja poklanjam tebi. Ceo život prolazi…


Odlazim

Kroz vetrove oluje moje srce nose gasi se svetlo svuda sad’ je  mrak krupne kapi kiše kao hladne rose al’ ne smem da plačem moram biti jak.   I ne okrećem glavu suza da ne krene odlazim polako niz ulicu dugu Zamišljam tvoje oči plave snene što stvaraju u duši samo veću tugu.   Dolazim…


Sedim za ekranom i razbijam glavu zbog tebe ne mogu lepo da dišem Ne znam više da li sam u pravu ali ti ipak ovu pesmu pišem. Znam da je teško naći prave reči posle svega što zajedno smo prošli Od tebe mi nema na svetu niko preči Pitam se da li do kraja smo…


Sedim za ekranom i razbijam glavu zbog tebe ne mogu lepo da dišem Ne znam više da li sam u pravu ali ti ipak ovu pesmu pišem. Znam da je teško naći prave reči posle svega što zajedno smo prošli Od tebe mi nema na svetu niko preči Pitam se da li do kraja smo…