Tvoja vrelina mi još peče vrhove prstiju Miris kose mi para nozdrve Vlažni dah na mom vratu muti mi razum, gorim Tako stvarna, tako blizu, tako poželjna Budiš u meni vatre koje gore kao šumski požari Šire se po meni i obuzimaju me celog Drhtim….mračiš mi um Želja za tobom mi razdire utrobu Razum mi…


Noć

Noć Probudio me tvoj dah na mome vratu Toplina tvog tela koje se privilo uz mene Neki nemir Osećam kako ti se telo grči Kako ti svaki mišić podrhtava Sanjaš Sanjaš neke ružne snove Predjoh prstima preko tvog stomaka Polako da te ne probudim Kao po komandi Kao da je neko oterao te tmurne snove…


Volim pomisao na tebe Volim kad mi poželiš laku noć i slatke snove Volim da maštam o tvojoj crnoj kosi na mojim grudima dok spavaš snena Volim tvoj miris iako ga spoznao nisam Volim tvoj osmeh, tvoje oči Volim čak i kad si ljuta, kad se duriš kao dete kada mu uzmu omiljenu igračku Volim…


Ljubav

Ljubav je djavo sa hiljadu lica Uvuče se tiho,obuzme dušu, razum uzme ti sve Sunčana jutra, mir i spokoj Donese noći, sumorna jutra Oblake tuge što kišu kroz suze liju Grom pun glasnih jecaja i plača Nemir i stud što kosti prožima Probada srce uzdahom svakim Reže te na komade Razdire utrobu ko oštrica mača…


Tren

Bila si tren Ušla si u moj život tiho Probudila davno zaboravljene snove Pokazala put i oterala tamu Skinula paučinu iz svakog kuta moje duše Otključala tamnice moga srca Probudila dečaka što muškarac je postao Snenog i nežnog Ljubavi žednog Bila si tren koji pamtiću Šta god ti rekli o meni Šta god videla i…


Ćuti, bolje ćuti… Okreni se i idi bez reči utehe Bez snishodljivosti,bez klišea, nemoj me žaliti, tešiti Sve mogu podneti i bol i tugu i mrak što razum mi muti i ranu koja peče Mogu oprostiti sve Samo nemoj pričati ništa ne govori mi da sam sjajan da će proći da ima hiljade koje će…


Hladna noć lagano klizi niz krovove Stud me obuzima, drhtim Davno zaboravljena gorčina u grlu budi sećanje Sve je isto Tvoj odlazak, teške reči, bol Čak je isto i godišnje doba bilo tada i sada Sve tako poznato Zardjale korice noža ponovo imaju ruku koja ih steže, okreće Krvarim unutra u sebi Ponos mi ne…


  Subotnje veče Oblačim svoju najbolju košulju Vreme je da se izadje van Grad me mami svojim ulicama Žene svojim pripijenim haljinama Vedra noć miriše na njih Ulazim u klub Osećam na ledjima njihove poglede Hodam polako, puštam egu na volju Miris parfema , dima i požude Moj teren Moja pravila Obično uživam u toj…


Prokleti leptirići u mome stomaku zaklaparaju svojim šarenim krilima svaki put kad pomislim na tebe Prokleti mravi mi grizu utrnule prste svaki put kad ti poruku pišem Prokleti stršljeni mi bodu źaokama srce svaki put kad zalupa tvojim imenom Prokleta jesen što nebo mi mrači crnim oblacima svaki put kad oči ti vidim Prokleta želja…


Grad

Jesen Sitna kiša klizi niz okna prozora i ostavlja tragove koji liče na kakva umetnička dela Oblaci grle krovove zgrada , udvaraju im se , miluju ih košavom Mokrim ulicama Beograda klize nepregledne kolone vozila Bože, pomislim da ljudi zaborave voziti čim padne koja kap, sve je nekako usporeno Beograd, ja, čak mi se čini…


Vinyl

Znam odličan način da završim ovaj dan Širim zavese na mom prozoru,sipam vino, uzimam kohibu čuvanu za specijalne prilke Vadim kolekciju ploča koju je moj stari godinama skupljao a ja sad ljubomorno čuvam Vinyl crn kao tvoja kosa viri iz prašnjave kutije Jedom zadojen a večno zaljubljen u zvuk potomaka  afričkih robova tražim tu ploču Želim…


Jazz

Sedim tako u uglu sobe Posmatram tvoje nago telo pokriveno samo treptajima sveća Crnu kosu što ledja pokriva i ramena ti miluje Neki Jazz dopire tiho i puni sobu notama saxofona Sva čula trepere,govore mi idi uzmi je Povlačim još dim cigarete,još gutljaj vina niz grlo se prosu Hoću da uživam u tom prizoru dok…


Gledam svoj odraz i ogledalu Ni traga muškarcu koga znam , tako dobro ga znam Muškarca sa manirima djavola i jezikom andjela Slatkorečivog prevaranta, lovca koji pod plaštom noći traži svoj plen Krvožedna zver koja vešto prati trag i ubija u trenu Miris žene ga mami, Eumenide mu sviraju lirama opojnu melodiju Osveta je krst…


Nedostaješ mi Razum mi urla i zaglušujućom bukom u mojoj glavi pokušava da odagna misli Mišići mi se grče kao na samrtnom ropcu, kao da umirem a živim,letim a padam Svake sekunde, minuta, časa, sa svakim otkucajem srca Osećam te u svakoj pori svoga bića u svakom kutu lude glave se kriješ Borim se , tražim…


Sam

Privijaš se uz mene Tvoje grudi mi probadaju ledja kao noževi Osećam svaki drhtaj tvog tela na sebi,  svaki pokret, otkucaj srca Dah na mom vratu vreo kao ključalo ulje Mami me, zove, kaže dodji Uzmi me kao nikada do sada, celu Uradi sve što poželiš, dajem se, tvoja sam Prelazim prstima preko tvojih bedara,…


Muza

Uvek ćeš biti moja muza Papir po kome pero mog srca stihove niže Žena tako stvarna a nestvarna Koju dodirujem prstima snova Nežno joj milujem bedra i grudi kad oči zatvorim Svake noći usne joj poljubim Dašak vetra na mome prozoru Zora koja me suncem snenog probudi Uvek ćeš biti moja muza Neka daleka ravnica…


Jeziva tišina, noć Budim se mokar do gole kože Čudno je Toliko je tiho da čujem svoje misli Nema poznate buke koja dopire sa ulica moga grada Mesečina koja stidljivo viri kroz prozor me mami Mami me da izadjem van u hladnu noć Stojim na tremu i gledam Nebo crno ko gar se prosulo ispred…


Vino

Toliko puta poželim Da ti napišem nešto lepo Poželim laku noć, lepe snove Zamislim svoj poljubac na tvome čelu Snena i lepa u mojoj ludoj glavi Misli se očas u čašu toče Kao vino crno, penušavo Opije me lako Odvedu u neki drugi svet U kome si moja U kome te imam samo za sebe…


Ovo je trebala biti grozna pesma Napisana zlim jezikom sa ciljem i namerom Ali……… Probudio me moj Beograd suncem Vedrim nebom Okupanim krovovima kuća koje vire ispod moga prozora Beograd, moj grad…. Tačno zna kako mi je i šta mi treba Zna da izvuče najbolje iz mene i kad sam loš Kad je probudjena zver…


Treba mi vazduha Oči vide ono što ne žele, izlazim van Moj Beograd Uvek me primi u svoje naručje Zagrli svojim ulicama Pomiluje košavom Umije jesenjom kišom Kao da mi šapuće Dobro je , proćiće I nekako uvek Uvek kad sam ovakav Uzme me za ruku i odvede na jedno mesto Samo naše , mesto…


Reči

Nikada mi nisi rekla da ti je stalo Želim te, dodji, uzmi me Nikada ni jednu reč utehe Dobro je, proći će, manje će boleti Nikada ni jednu tananu misao nisi podelila Kada se probudiš u sred noći Nisi mi rekla da ti nedostajem Da čezneš za dodirom Mojim usnama , mojim dahom, mojim prstima…


Nikada

Ravnica Put bez jasnog početka i kraja Ni sam ne bih znao reći kako i otkud sam se našao tu Samo vozim bez cilja Promiču polja kukuruza, polja suncokreta Kao da šapuću nešto Pokušavam da dokučim reči da nadjem smisao Slušam a ne čujem Gledam a ne vidim Samo put I ravnica koja me obuzima…


Čekam

Zašto Zašto uvek odeš Odeš bez reči Nekako kao da ti nije stalo Kao košava Osetim na tren Na licu njen dodir A već sledećeg trena nestane Kroz otvoren prozor ode daleko Negde preko Dunava u ravnicu Neku daleku ravnicu A ja kraj prozora čekam Sve se nadam opet ću osetiti njen dodir Njen sveži…


Noć

Noć Probudio me tvoj dah na mome vratu Toplina tvog tela koje se privilo uz mene Neki nemir Osećam kako ti se telo grči Kako ti svaki mišić podrhtava Sanjaš Sanjaš neke ružne snove Predjoh prstima preko tvog stomaka Polako da te ne probudim Kao po komandi Kao da je neko oterao te tmurne snove…