Krajičkom oka bijelu tvar spazih Lezala je bestjelesna u klještima sivim Dio mene, otrgnut, izmjšsten, ogoljen Iz dubine tkiva, silom vidljiv. Ja sam to, pomislih, mog je mesa plod to Krvlju je pulsiralo i hranilo se mojom Skriven i neopipan, ali svemu bitan U kosti urezan, iz kosti ponikao. A sad vade ga. Jer podoban…