Da li biste se usudili Prstom da uperite u ovu ženu Sa rečima da je dovoljno drska  da otme muškarca Samo kad biste imali hrabrosti Dovoljno pameti i ludosti Na njenu nevinost da stavite rub Svu sramotu ovog sveta Da je uništite ali samo jednom Jednom dovoljno da ona ustane Pokaže svu svoju snagu Da…


Njen pogled mi je rekao dovoljno. Dovoljno da odem a premalo da zaboravim. Da zaboravim nju, moju Keti, koja mi udahnula život. Probudila me, dala priliku zaboravljenom čoveku da bude ono što je oduvek maštao. Prstima mi oslikavala svaki dan, urezivala mi po koži znakove samo njoj znane. Kao smernice da ne izgubi nešto svoje….


Pada kiša… Lupa, deluje mi, kao da će oblak da se sruši na potkrovni prozor moje sobe… Ponekad lijem suze samo niko ne čuje jer lupaju u tišinu moje duše i taj prozor je suvišan. I bez njega ja osetim buku i težinu… Ne želim da bežim, ali bih volela da ustanem i odem, jer…


Mogao bih zaspati sad na tvojim grudima Ne bi mi smetali ni tvoji brzi otkucji srca Blizina i miris tvoga tela vuku me u spokoj Ubeđen da sam za ovaj osećaj živeo Za ovu toplinu, nežnost, sigurnost Budiš u meni čežnju za jutrom punim tebe Za tebe bih, draga, dao ceo vek đavolu Nek me…


Zar je danas proklet svako ko se usudi da voli Da nekome bude sve Da prašta i kad je greh neopsrotiv O, probudi nas zoro Osvesti nas i isperi rosom garave duše Oprosti svakom ko se usudio Da zaseje bol, tugu, strah Isprati nas u novo jutro Oslobodi ljubav da živi Oslobodi dušu svake sumnje…


Krijem se iza tvoje senke Neprimetno puštam korenje oko tebe Moja lepota je tu da stvori imaginaciju Da utisne moj lik duboko u tvoje misli, snove Da me zavoliš a da me nikad i ne dodirneš, ne vidiš, ne poljubiš To je moj zadatak Ja sam stvorena da budem svoja U svoj lepoti da budem…